***

Odoše mi svi vozovi, prokleti da su!
Sama ću dalje peške. 
Ne treba prevoz, gospodine!
Nije mi težak kofer,
Tek komad uspomena,
Jedna sveska puna reči
I vreća laži -
al njih sam skoro potrošila.
Nemojte se deranžirati,
Evo poče i kiša.
Nastavite da gledate svoja posla.
Ja sam sama ušila ovaj šav,
Red je i da pukne,
Nisam neki krojač,
Kud mi dadoše da sudbinu krojim...
Dobro sam, nije mi hladno,
Imam džemper ispleten od njegovih laži
I nisam gladna, usta su mi puna besa.
Bes ima ukus olova,
Nije najsrecnija prilika,
Al šta je tu je.
Eto ti sad- šta si posejao
Sada žanješ.
Stvarno, (N E)
mogu ja to sama.

Jovana LJ. Milovanović