*

Postoji nešto
između dve osobe,
neki prećutni dogovori
sa nivoa duše
kada ona otkriva slojeve svoje tame
a onaj prekoputa te ostatke čuva
u dnu jezgra svoje ljubavi, 
kao neki sveti odraz druge strane meseca 

I nije bitno ko je ko
i ko je kakav,
trenutak kada vidim te iznova
je trenutak kada ponovo rodim se
u nekoj novoj epohi 
koja obećava kontakt sa onostranim 

Postoje neke senke 
koje hodaju po ćoškovima kosmosa
u nadi da ce naći svoj odraz
svoje ime 
i prezime
svoj kutak, 
i sto za ručanje
alarm za buđenje
i svoje mesto u redu za hleb 

Svaki put kada naslutiš je,
osetiš joj miris i oblik,
dodirneš njene prevoje, i zađeš u njene mračne odaje,
ti možeš čuti njen oštar zvuk, 
koji razbija svaku iluziju koju naslikali su neki plitki ljudi 

dovoljno je da ostaneš tu
ne brini, 
nećeš ogluveti,
nakon njenog krika leže beskonačni slojevi ljubavi 

Jer postoji nešto između dve osobe
nešto sveto 
i numinozno
nešto o čemu ćuti se
nešto što osetiš kad zapleše ti u porama
i tera te da što dublje dišeš,
mislim da to život je 

Tamara Pokorni