------------

​Kroz nedokučivosti
I nestalnost
doba
Večito leto plamti.
Iznutra prepešačim
pustinje
Spolja
Stvari prolaze
Mimo mene.
Štapovima obeležavam
sfingoliko kretanje
Zadaje mi zagonetke 
Odgovore izbegavam,
To su zemljotresi koji
Eksplodiraju u 
Središtu samoće.
Usred amalgamaskog jedinstva
Svih jezika 
Čitam meraklijski
Svaku reč 
prstima je dotaknem
Da joj čujem srce
I Živim
taj,
Od svih činova najintimniji,
sveti savez
kome nisu potrebna pojašnjenja.
Dišemo zajedno 
Knjiga i ja
Čisto prožimanje.

Ljiljana Gajović