-----------

Stisnuta jedna uz drugu
Oblačna štenad
Kunja
Ispod njih
množi se
Sve što može da stane u oko,
Zamućena geometrija života,
Mali rajevi koji niču 
Na rubovima svesti.
 U njima,
svetilištima prečišćenih misli,
odmaraju se
vremešni duhom
 u čije su zemaljske dane
Sabijeni vekovi;
Toliko dugo traju
Da se ne sećaju 
Svojih početaka,
Ili pamte samo početke
A sadašnjost izmišljaju 
Jer je nisu  svesni.

​Ljiljana Gajović