|
Zovem se Jaroslav Kiš, rođen sam 1974 g. u Zemunu. Publikovao sam tri zbirke poezije; IZVAN SVAKOG ZLA, GLAS URBANOG BUNTOVNIKA, U PROLAZU. Objavljujem u raznim časopisima i antologijama za književnosti. Kao što su; BEOGRADSKI KRUG KREDOM, TRAG, AVANGRAD, DRUŠTVO ŽIVIH PESNIKA, NEKAZANO [CG. Bar], antologijama PEGAZ [Pečat vremena], Aantologijama Dragice Šreder [Hilden, Nemačka], FB grupama itd. Pesme su mi prevođene na Engleski, Nemački i Slovački jezik. Pored pisanja bavim se i vajarstvom. Živim I stvaram u Staroj Pazovi. Poezija Jaroslava Kiša na Poetumu: Beži iz vode Vreme Nije moglo drugačije biti Ponekad U nastavku čitajte intervju koji smo uradili sa Jaroslavom: 1.Vaš omiljeni pesnik/ pisac? Omiljeni pesnici tj, pisci su mi na neki način svi oni koji su ostavili nekog traga u mojoj svesti i kojih se rado sećam prolazeći kroz život. Branko Miljković, Dis, Šarl Bodler, na neki način i Bukovski, Kastaneda itd. 2. Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? Uticaj na moju poeziju imala je ponajviše rock poezija. Kao što sam rekao Tu je bio inicijator i B.Miljković, Pesoa, kao dečaku mnogo mi se svideo Egziperi. Pa mogu i njemu da zahvalim na tome. Mada sustinski gledano na moju poeziju sam uticaj.Imao je moj život i način poimanja života. Kroz čitanje i življenje poezije ja sam je i pisao. Onako kako je ritam života zahtevao. 3.Koji ‘klasik’I priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? Mislim da nemam te predrasude i tako oštar sud prema pisanoj reči, pogotovo ako su to priznati pisci-pesnici. Svako od klasika pisane reči je doprineo mnogo našoj i svetskoj književnosti, tako da poštujem svakog pisca i pesnika iako mi se njegovo delo manje više ne dopada ili dopada. Ali ako bih morao da navedem barem jednog pesnika ili pisca to bi bila Agata Kristi. Ne po sadržaju njenih knjiga nego zbog ponekad monotonije koja mi se učinila neprihvatljivom čitajući njene knige. 4.Koji pesnik-pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? Ima puno pesnika i pisaca koji su krenuli dobrim putem a potom na trenutak ili za navek zastali sa pisanjem. Po meni je to Vladimir Arsenijević. Kada sam pročitao njegov prvi roman U POTPALUBLJU video sam potencijal uspešnog pisca, međutim da li je nestalo to nešto iz njega. To samo on zna. Mislim da je trebao da nastavi tim putem. 5.Kojoj knjizi i pesniku-piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? Knjiga treba i preporučljivo je da se ponovo pročita posle nekog određenog perioda života. Jer čovek knjigu drugačije shvata sa recimo 20 g. i sa 40 g. To je isto kao kad gledate film koji niste gledali 20 g. Pa ga ponovo doživljavate na drugačiji način. U mom slučaju to je Oscar Vajld SLIKA DORIJANA GREJA. Po knjizi je snimljen i film tako da cenim tu knjigu i rado joj se vraćam. 6. Koju knigu niste uspeli da završite da čitate? Semuel Beket je ostao nedovršen, nepročitan.Razlog ne postoji,jednostavno nisam bio mnogo oduševljen njegovim dramama. 7.Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? Pisanje kao takvo počinje kao izduvni ventil, rasterećenje. Način da se nešto što ne može običnim rečima reći iskaže kroz pisanu reč. U mom slučaju to je poezija. U početku to su bili iskazi prema neuzvraćenim ljubavima, izdajama, prijateljstvu, razočaranjima. Kako godine prolaze sve se ponavlja ali u drugačijem konceptu i formi. Pisanje mi znači, da pokrenem vijuge, što bi Cane iz Partibrejkersa rekao.Pisanje mi znači da obeležim samog sebe, vreme u kojem živim, vreme koje postoji sada a i vreme koje je prošlo. Da izmaštam dogadjaj, na kraju krajeva ako je stvarnost ne podnošljiva i sumorna. 8.Koji ljudi, dogadjaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? Uglavnom pišem o ljubavi i ljudima sa margine. Tako da inspiraciju crpim iz dogadjaja koja nas okružuju i koja su svakodnevno sa nama. Svakodnevnica je moja poezija i mislim da svako ljudsko biće moze da se prepozna u njoj. 9.Koju knjigu biste želeli da ste vi napisali? Šarl Bodler- Spleen 10.Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? Toje bilo nekako jos od malih nogu. Uvek sam voleo da recitujem pesme i da ih učim napamet,još od školskih dana, kao dete. Kasnije je došlo ,samo od sebe, pisanje pesama. Jednostavno su mi se počele dešavati ljubavi, Počeo sam da se bavim simpatijama tako da je i sama reč počela da ključa u mojoj svesti. Tako su nastajale prve pesme koje sam počeo da objavljujem u školskom časopisu. 11.Šta trenutno čitate? Trenutno čitam časopis NEKAZANO koji mi je juče stigao iz Bara od jednog odličnog pesnika i moderatora Labuda Lončara. Ima prilično zanimljivih pesama i proznih radova. Inače časopis je internacionalnog karaktera. 12.Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? Karlos Kastaneda- UČENJE DON HUANA. Knjiga ima mnogo pouke, od učenja tog Šamana do mudrosti koju knjiga krije. Jedno predivno putovanje kroz granice svesti. 13. Da li trenutno pišete i pripremate novu knjigu? Da,pišem neprestano.Bilo to u svojoj glavi ili na papiru,poezija se jednostavno živi.Nije samo bacanje reči na papir to je u suštini život koji živimo,mada ga neko ne primećuje ali tako je. Spremam novu knjigu pesama, možda dve... još uvek su pod radnim nazivom . 14. Da li se bavite nekom drugom umetnošću osim pisanja. Pre nekoliko godina sam se bavio vajarstvom. Pravio sam razne likove od gline, gipsa i crvene cigle, mešao razne materijale. To su bili likovi koji su predstavljali sebe tj, ljude sa raznim emocijama na osnovu izraza svoga lica. Objavljivao sam fotografije istih u časopisima AVANGRAD I DIOGEN, Sarajevski časopis i časopisu NOVY ŽIVOT, na slovačkom jeziku. Izlagao sam na sajmu knjiga u BG. I Uu Bačkom Petrovcu na grupnoj izložbi. Uglavnom su ti radovi pogodni za ilustracije za časopise za umetnost i kulturu. A lepo izgledaju i na izložbama. Vajarski radovi Jaroslava Kiša:
0 Comments
Gordana Manigoda rođena je 1971.godine u Novom Sadu. Poeziju piše od detinjstva, povremeno i sa prekidima. Objavila je zbirku Ispod epitela (Nova Poetika, 2023), a pesme su joj zastupljene u više zbornika i časopisa. Učestvuje na književnim večerima. Pored pisanja, amaterski se bavi i slikarstvom – učestvovala je na više grupnih i imala dve samostalne izložbe.
Poezija Gordane Manigode na Poetumu: Kavez 1981 Ej živote Mostovi Nema veze U nastavku čitajte intervju koji smo uradili sa Gordanom: 1.Vaš omiljeni pesnik/pisac? Teško mi je da izdvojim jednog autora. Verujem da i najbolja dela, ako u pogrešnom trenutku dođu u ruke, ne ostave trag koji bi inače mogla. U mladosti sam volela da čitam Markesa, Hesea, Hakslija, Dostojevskog. U tom periodu mi se dešavalo da mi je omiljeni pisac upravo onaj čije delo tad čitam. 2.Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? Pesme sam počela da pišem u nižim razredima osnovne škole. Tada sam volela Jesenjina i Miroslava Antića , a kasnije Prevera i Karla Sanberga. Ipak, ne mislim da je neki autor presudno uticao na moj način pisanja. Više sam čitala prozu nego poeziju. 3. Koji „klasik“ i priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? Ne smatram sebe dovoljno kompetentnom da bih procenjivala koji su pisci precenjeni. Čitanje je često pitanje ukusa, a i životne faze. Delo koje mene ne privuče ne mora da znači da je loše. 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? Ima dosta talentovanih pesnika i pisaca koji su poznati u užim krugovima. Ne mora književnost nužno da bude široko popularna da bi bila vredna. Nikog ne bih posebno izdvojila. 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? Dostojevskom sam se više puta vraćala i verovatno ću to učiniti opet. Njegova dela za mene imaju slojeve koji se menjaju i produbljuju u zavisnosti od životnog trenutka u kome ih čitam. 6. Koju knjigu niste uspeli da završite čitanje? "Poreklo" Den Breuna nisam uspela da završim. Iako je pisano pitko i dinamično, tempo radnja mi je bio prebrz i previše okrenut akciji. Slično sam doživela i " Da Vinčijev kod", jer više volim sporiju i introspektivniju prozu. 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? Teško je to precizno objasniti, ne samo drugima nego i sebi. Pisanje je sastavni deo mog života. Dok pišem, ne razmišljam o čitaocu,već se prepuštam i uživam u samom činu stvaranja. 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? Nikad ne tražim inspiraciju — ona uglavnom pronađe mene. Ponekad tek nakon nekog vremena, kada se vratim napisanom tekstu, postanem svesna šta me je inspirisalo. 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? Mnogo je knjiga koje su ostavile snažan utisak na mene, ali nikad nisam poželela da sam ih ja napisala. Više ne raduje činjenica da postoje i da im se mogu vraćati kao čitalac. 10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? U nižim razredima osnovne škole. Naravno, u početku su to bile bajke. Nijedna ilustracija u knjizi nije bila tako dobra kao slike koje su se stvarale u mojoj mašti. 11. Šta trenutno čitate? „Piknik kraj puta“ — Boris i Arkadij Srugacki 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? Ako vam se dopada film "Stalker" Andreja Tarkovskog, preporučujem roman "Piknik kraj puta" koji je poslužio kao inspiracija za film i koji otvara prostor za razmišljanje. 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? Nedavno sam završila moj prvi roman „Majka“ — distopija i psihološka drama. Rukopis je još u pripremi i nadam se da će uskoro ugledati svetlost dana. Paralelno s tim, u nastajanju je i rukopis pesama. 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? Osim pisanja bavim se i slikanjem. Do sada sam imala dve samostalne izložbe i više puta učestvovala na grupnim izložbama . Miloš Marjanović je rođen u Beogradu 1976. godine u znaku Raka i godini Zmaja.
Član Udruženja književnika Srbije i Internacionalne kulturne asocijacije (IKA), Crna Gora, predsednik Književnog kluba „Mala ptica" iz Beograda i počasni član Fondacije "Takec" iz Bitolja, Makedonija. Objavio zbirke poezije "Traganje za istinom", Književni klub "Mala ptica", Beograd, 2018. dvoknjižje "Devet strana sveta / Odjecaji" (sa Nenadom Ž. Miloševićem), Udruženje nezvisnih pisaca Srbije, 2020, „Jed i med“ , Književni klub „Mala ptica“ 2022, Beograd , „Novi dan“, Poetikum, Kraljevo, 2023. „Ispovedi“, „Presing“, Mladenovac, 2024. i „Arhivski snimci ljubavi“, Dom kulture „Ivanjica“, Ivanjica, 2025. Nagrađivan u Srbiji, regionu i inostranstvu Pesme su mu zastupljene u brojnom antologijama i zbornicima ( "Šumadijske metafore", "Garavi sokak", "Izvornik", "Beograd na vodi", "Trojica iz Gradišta"...), objavljivane u književnim časopisima („Mala ptica“, „Stremljenja“, „Pomak“, „A Priori“...) i prevedene na romski, italijanski, rumunski, grčki, ruski i makedonski jezik. Živi i radi u Beogradu. Poezija Miloša Marjanovića na Poetumu: Nisu nas pitali Drugi (pod kožom, pod nebom) U međuvremenu Sa Milošem smo uradili intervju koji je u nastavku: 1.Vaš omiljeni pesnik/pisac? Ne postoji jedan omiljeni pesniki ili pisac ali omiljeni su mi Ivo Andrić, Miloš Crnjanski (i kao pesnik i kao pisac), Dušan Kovačević, Branko Miljković, Fjodor Mihajlovič Dostojevski, Onore de Balzak... 2.Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? Trudim se da budem originalan i da izbegnem razne uticaje. 3. Koji „klasik“ i priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? Ovaj odgovor se neće dopasti lepšem polu ali to je Desanka Maksimović, a zbog rodne ravnopravnosti neka to bude Oskar Davičo. 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? Dušan Vasiljev. 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? „Prokleta avlija“, uvek aktuelna na našim prostorima. 6. Koju knjigu niste uspeli da završite čitanje? Za sada takva knjiga još uvek nije napisana. 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? Pisanje predstavlja neodvojivi deo mene i volim da izazovem pozitivne reakcije i podelim svoje uspone i padove sa neznanim i znanim čitaocima i slušaocima. 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? Za ljubvavne pesme inspirišu me žene – sa kojima sam bio, sa kojima ću biti, sa kojima neću biti, a ponekad pesmu izazovu i slučajne prolaznice. Za pesme drugačijih tema inspiriše me nevreme u kome živimo 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? „Sveti Georgije ubiva aždahu“. 10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? Dosta kasno, krajem osnovne i početkom srednje škole. 11. Šta trenutno čitate? „Čovek koji plače od smeha“, roman Frederika Begbedea. 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? Romane Enesa Halilovića „Ljudi bez grobova“ i „Ako dugo gledaš u ponor“ zbog razumevanja običaja, muka i karaktera ljudi koji su nam bliski geografski i po poreklu a koje ne poznajemo i koje ne razumemo. Roman „Mačka u koferu“ jer može da posluži kao ogledalo svakome ko se bavi pisanjem. Roaman „Što je muškarac bez brkova“ Anta Tomića zbog britkog humora i ismevanja lažnih i pogrešnih vrednosti. Romane meksičkog pisca Alonsa Kruza „Kokoškina lutka“ i „Kraj Karenjine“ zbog gorke vedrine. 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? Imam završen rukopis misaono-autobiografske poezije „Na pola puta“, a u završnoj fazi je zbirka satirične poezije. 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? Dvadeset godina sam se bavio glumom u Teatru „Levo“ i Teatru „Oko“ i igrao u deset predstava. Dragica Majstorović, alias Draga, sanjar lavljeg srca, žena ponosna na svoje ožiljke, decu i stvaralaštvo. Rođena je u Zemunu 1974. godine.
2017. godine objavljen je autorkin prvi, ljubavno-psihološki roman, "Tokovi snova". Godine 2019. predstavila je društveno angažovani roman "Kamikaze" i zbirku poezije "Silazak Anđela". Zbirka poezije "Medijum", objavljena u oktobru 2022., tematski i emotivno nadovezala se na njenu prvu zbirku, spajajući snažne emocije i filozofska razmišljanja kroz različite žanrovske okvire. Usledio je roman "Kap meda u vodama Uskršnjeg ostrva" kao pravo optimistično iznenađenje od autorke koja je obično tkala literarne niti od univerzalnih patnji. Objavljen je 2023, uobičajeno pod okriljem IK Presing, da bi 2024. bio preveden na engleski kada je zaživeo na svetski poznatoj platformi Amazon Books. Ljubitelj je svih oblika kreativnosti i kulture. Odlomci iz Draginih romana na Poetumu: Odlomak iz romana "Kamikaze" Odlomak iz romana "Kap meda u vodama Uskršnjeg ostrva" U nastavku čitajte intevrvju koji smo sa Dragom uradili: 1. Vaš omiljeni pesnik/pisac? Dobar dan, Nenade, dobar dan ljubitelji Poetuma. Pregršt je omiljenih pisaca i razlikuju se epohijski, žanrovski, stilski. Lista omijenih se talno povećava jer vrlo rado čitam savremene pisce, ne čekajući da budu formalno prepoznati ili nagrađivani. 2. Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? Na opredeljenje ka pisanju i način pisanja nije uticala određena osoba, već pročitane knjige, emotivni sklop moje ličnosti i urođeni dar. Pošto su se prve iskre ljubavi prema književnosti rodile još u detinjstvu, pre škole, hajde da kažemo da je sve počelo od braće Grim, Sent Egziperija i Hansa Kristijana Andersena. 3. Koji „klasik“ i priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? Nisam dovoljno kompetentna da tvrdim ko je precenjen, mogu samo da odgovorim šta meni ne prija i tako se ogradim. Ne prija mi kada se besmisao ostavi bez ikakve naznake poente. Ne prijaju mi konstantno nerijatne teme, mizantropski i mizogini ton, kao ni preterana vulgarnost. Kad je razlog toga kritika društva koji dovodi pojedinca do tog duhovnog blata, tolerišem. Iritantno je, pak, što mnogi misle da su novi Bukovski ili da će im skandal ili boemski život nadoknaditi nedostatak dubljeg sadržaja ili talenta. Ne sviđa mi se kako piše Filip Rot, npr. 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? Nije potcenjen, ali treba da bude poznat svetskoj javnosti, npr. Karlo Astrahan. 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? Miltonov Izgubljeni raj, Hiljadu čudesnih sunaca Haleda Hoseinija i dela Hesea i Kafke. 6. Koju knjigu niste uspeli da završite čitanje? Nisam do kraja pročtala Tihi Don od Šolohova, nemam dovoljno koncentracije za preobimna dela, mada ih veoma cenim. 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? Top priority, što bi rekli Englezi! Pisanje je za mene jedini način smislenog, dostojanstvenog života, a možda i moj pravi identitet. 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? Draga piše samo kad ima šta da kaže. Znate, dobra dela retko nastaju iz stanja zadovoljstva. Čoveku mora nešto da smeta, nedostaje, pa i da pati da bi pisao zanimljivo. Pritom ne mislim da se ispoveda, pisac mora vešto doživljeno da uobliči i obuče u novo ruho. Osim Ljubavi, inspirišu me psihološka stanja, problemi ili promene u društvu i različiti predeli i kulture. Inspirišu me i produhovljeni ljudi. 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? Svoj sledeći roman, haha. 10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? Sa 5 godina sam naučila da čitam i shvatila odmah da to volim. Prvi sastavi iz školskih dana su mi bili samo pismeni jer sam mislila da je bitno dati tačan odgovor na temu. Čim su me ispravili i pokazali da smem da razmahnem krila, moje pisanje je počelo da izaziva suze nastavnicima i dobija nagrade na konkursima. Dakle, davno je to bilo, ali shvatam iznova i iznova da mi je pisanje najveće uživanje pored muzike. 11. Šta trenutno čitate? Čitam “Zamelek”. Autor je prerano preminuli, Dejan Tiago Stanković. 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? Knjige Eriha von Denikena. Zato što su to knjige za radoznalce otvorenog uma. 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? Moja nova zbirka poezije “Fenomen” je u pripremi kod izdavača. 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? Bavim se primenjenom umetnošću, izrađujem ukrasne predmete, a pevam i slikam iz hobija. Eh, sad, ne mora sve javnost da zna. Branka Baretić Milenković. Rođena 3.11.1961. godine u Beogradu.
Autor je scenarija serijala Bontonovići (Dečji program RTS), teksta za dramski koncert Misija muzika (Pozorište na Terazijama),monodrame Stanija Tasić (Šabačko pozorište), zbirke kratkih priča Tok, romana Adamovo rebro, kao i romana namenjenih deci starijeg školskog uzrasta Dve zime (Druga nagrada IK Klett na konkursu Čitalački maraton) i Suze su zbog luka. Autor nagrađenih kratkih priča te onih koje su ušle u najuži izbor i našle svoje mesto u štampanim zbornicima na konkursima - pobednica na Perkatonic književnom natječaju za kratku priču – “Scriptorija” (Mala ja (igračica na trapezu)). “Tragom Nastasijevića” (Kad se rodiš pa dobiješ ime), „Andra Gavrilović“ (Srećna Nova), “Miodrag Borisavljević” (Tamo gde zeka pije vodu), IK Alma konkurs za najkraću kratku priču (Apoalipsa ili greška u slovu). Zaljubljena u pokret, misao i reč, više od tri decenije izmaštava dramske tekstove i realizuje pozorišne predstave za najmlađu publiku. Neki od izvođenih naslova su i Pod sjajem zvezda, Dogodilo se u Kinšasi, Ja, peti element, Let u svet, El sueno Maravilloso, Od zlata jabuka, Pandorina kutija, Samo pravo, put do srca je tu negde, Čarobna četkica Ma Lianga, Vinjete i mnogi drugi. Istraživački impuls zadovoljava koautorstvom u koreografsko-igračkom radu sa ženama 50+ i izvođenju plesnih predstava Teorija struna, San smešnog čoveka, O (od)ustajanju (Narodno pozorište u Beogradu). Odlomak iz romana "U potrazi za"o"" Sa Brankom smo uradili intervju za Poetum koji možete čitati u nastavku: 1.Vaš omiljeni pesnik/pisac? Teško mi je da izdvojim jednog. U različitim periodima odrastanja uloga i smisao štiva koje mi je dopadalo pod ruku se menjala. Oduvek čitam kroz žive slike i boje, rekla bih “plastično”. Lutajući za sobom u isključivim tinejdž godinama, ubeđena da je u paleti jedina vredna pažnje crna, gutala sam Poa. Od trenutka kad sam umislila da znam ko sam i kolorit se obogatio. Od Ahmatove do Dilana. Sve je, manje više, magija. Sve napisano su nečiji svetovi koje vredi istraživati. Kad naletim na stihove ili deo romana koji me obuzme, vratim se i čitam naglas. Imam utisak da sam mu bliža. I svetu i piscu. 2.Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? Nisam sigurna da bi trebalo slediti ma čiji način. Ideja, originalnost, talenat već je tu u nama. Ili nije. Veština se stiče. Isto je i sa kuvanjem. Kao autor, eksperimentisala sam sa različitim formama pismenog izraza, te se nekako sam nametnuo onaj u kome mi je najudobnije. Kratka proza koja često preraste u nešto obimnije jer sam sklona pripovedanju na istu temu. Iz životnih iskustava, tuđih i sopstvenog, crpim viziju i energiju. Intuitivno začinim po svom ukusu i zabeležim. Jedna prijateljica mi je rekla “da napišeš grafit, prepoznala bih da je tvoj”. Shvatila sam ovo kao podršku. 3. Koji „klasik“ i priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? Još nisam naletela na takvog. Dozvolim da mi se manje ili više dopadne, ali ne mislim da su “klasici” precenjeni. Možda bi odgovor bio drugačiji da ćaskamo o domaćoj savremenoj književnoj sceni. 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? Danas puno ljudi piše. Srećem njihova imena i uzbudljive tekstove u konkursnim zbornicima, na internet književnim platformama, lično ih poznajem nekolicinu. I poznati i priznati i anonimusi, svi smo tek deo jednog stvaralačkog kosmosa. Ako je neko ostavio trag u mojoj mašti, uspeo da prenese poruku, dozvolio da se zaljubim u neki lik, pustio me da se sita isplačem, pa posle sve doživljeno danima prepričavam prijateljima, cenim da smo i mi deo autorove šire javnosti. Mama jedne devojčice od 12 godina poslala mi je njen sastav nakon pročitane moje knjige za decu. Ona je moja šira javnost. 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? Mnogima. Uglavnom klasicima. Dostojevski, Tolstoj, Bronte, Kafka, Zola, Nušić, Molijer, Ćopićć, Dis, Mika Antić, Popa, Miljković. Ima ih još. Volim tu vremensku distancu od po više godina u kojima mi lično iskustvo i rast otvore neke nove slike u starim sadržajima. I uvek se izistinski iznenadim. Kao da se prvi put družimo. 6. Koju knjigu niste uspeli da završite čitanje? Svaku završim. Nekad se malo mučim, ali me uvek vodi to da je taj neko uložio sebe u želji da mi nešto važno kaže. Nažalost, povremeno “flah” impresija ostane takva do kraja. 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? Dok pišem dišem. 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? Šareno je to polje. Životno. I u njemu ljudi, događaji i osećanja. Ne jurim inspiraciju, uglavnom naleti nezvana. Negde sam napisala da me nekad prijatno iznenadi. Nekad me prepadne. Nekada su misli koje stavljam na papir razumne i tačne. Nekada liče na poprilično konfuzan pačvork. Pre bih rekla na provetravanje mozga jer, u stvari, samo ja znam šta sam htela da kažem. U problemu sam sa deskripcijom, dugačkim rečenicama i smišljanjem naslova. Volim dijaloge i kroz njih otkrivanje karaktera likova. 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? Nemam odgovor na ovo pitanje. 10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? Sa četiri godine sam naučila da čitam. Dobijem boginje i tako prinuđenoj na mirovanje, da bi me zabavila mama mi kupi bukvar. Malo posle toga usledio je i prvi susret sa pričom. “Devojčica sa šibicama”. Zašto je baš ovaj naslov bio mamin izbor, nikada nisam saznala, ali se sećam plakanja i neprihvatanja da se to zaista nije dogodilo. Imala sam devet godina i išla u četvrti razred. Bio je 20. oktobar, godina 1970. i učiteljica nam zada da napišemo nešto o oslobođenju Beograda. Ja tog dana dobijem brata. Sjajno je to što se moj grad davno oslobodio, ali kako sam bila okupirana porodičnom “senzacijom” napišem pesmu o bratu. Divna učiteljica ne zameri, pošalje pesmu na neka takmičenja i budem nagrađena knjigom “Savremena lirska poezija”. Čuvam je. Danas pouzdano znam da ne znam da napišem pesmu. Tako da, eto, u ljubavi sa mislima i rečima, poodavno. 11. Šta trenutno čitate? Koeljov “Maktub”, ponovo i Viktora Peljevina “Čapajev i praznina”. 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? Skoro sam pročitala “Savršeno normalan čovek”. Autor je Radojko Lako Veselinović. Zanimljiv pripovedač. Isprepletanom faktografskom književnom građom i duhovitom imaginacijom putujemo do činjenica kojima se dovode u vezu Puškinova i sudbina mnogih Srba koji su tokom XVIII i početkom XIX veka utočište našli u Rusiji. 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? Da. Načisto isfantaziranu. I sebe sam zatekla idejom da se oslonim malo na horor. Radnja je smeštena na Rtanj. Tačnije u hotel, u kome se u toku 24 sata koješta izdogađa. Gde će sve da me odvede ni likovi ni ja ne znamo. 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? Čini mi se od kako znam za sebe, pokretom. Nekada se zvao moderan, sada je savremeni balet. Dok sam radila sa decom, iskoristila sam ideju Štajnerove euritmije – misao koja pleše. Neverbalna komunikacija sa sobom i svetom. Neko je rekao, “smatrajte izgubjenim svaki od onih dana u kome niste zaplesali bar jednom”. Potpisujem. Povremeno četkicom i bojom oživim neki zid. Čista radost. Suzana Gigić je diplomirani defektolog optometrista i internacionalni slikar akvarelista.
U umetnosti je prisutna skoro dve decenije, tokom kojih su se smenjivale različite faze stvaranja i istraživanja formi i materijala, od rada u tehnici duboreza, do dizajniranja i izrade lampi i nakita, dok je slikanje tehnikom akvarela sve vreme bila konstanta njenog likovnog izraza. Na festivalu „Svetlost” koji je bio održan 2011. godine u Beogradu na izložbi „Sjajna srpska scena” u kategoriji svetlosnog objekta, njene lampe su uvrštene u deset najboljih rešenja tadašnje dizajn scene Balkana. Eksperimentalni rad na svetlosnim objektima i skulpturi rezultirao je za nekoliko predmeta sertifikatom za autentičnost koji dodeljuje Zavod za zaštitu intelektualne svojine. Učestvovala je na brojnim međunarodnim izložbama širom sveta. Pet godina za redom zvanično je deo tima Srbije na najvećem svetskom Festivalu akvarela koji se održava u italijanskom gradu Fabriano (Fabriano In Acquerello). Festival je najveća smotra akvarelista iz celog sveta. Centralni muzej Dunavske Švapske u nemačkom gradu Ulmu (Donauschwäbisch Zentralmuseum) otkupio je 2019. godine osam akvarela Suzane Gigić, koji su na taj način postali deo zbirke svetske baštine o Dunavu. Autorka je vizuelnih rešenja za naslovne strane četiri knjige. U toku je priprema sopstvene ilustrovane zbirke poezije. Početkom 2021. godine počela je sa izradom sopstvene linije nakita “Aqua Art Jewellery” koji u bazi ima minijature njenih akvarela obogaćenih pravim 24 karatnim zlatom i srebrom, koji se obradom pretvaraju u autentične nosive asesoare. Samostalno je izlagala u Galeriji Kulturnog centra na Zlatiboru, Galeriji Đura Jakšić u Beogradu, Galeriji Stara Kapetanija u Zemunu i Galeriji Centra za kulturu u Kovinu, Muzeju Smedereva, Galeriji "Nikola Radošević" Beograd. Njeni radovi se nalaze u mnogim privatnim kolekcijama u zemlji i svetu. Živi i radi u Smederevu. Poezija Suzane Gigić na Poetumu: Jezik Glasne misli Sreća Oda koraku Autobiografska Ljubav pesnika Sa Suzanom smo uradili intervju za Poetum koji možete čitati u nastavku: Vaš omiljeni pesnik/pisac? Nemam jednog omiljenog autora. U različitim periodima života vezujem se za različite glasove. Najviše me privlače oni koji pišu iz unutrašnje nužnosti, a ne iz potrebe za formom ili dokazivanjem. Volim sve naše klasike i Popu i Desanku i Rakića ali ako moram da izdvojim možda me eto stihovi pesnika Vite Nikolica poslednje vreme dotiču u srž bića. 2. Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? Najviše su uticala lična iskustva — tišina, gubitak, telesna osećanja, čekanje i unutrašnji konflikti. Pisanje je kod mene više posledica života nego čitanja. Ja umem da kažem da je pisanje poezije našlo mene bez da sam ga ikada tražila. I sada je to već potpuno potreba i jedna vrsta terapije meni samoj. Mene pisanje ispunjava i čisti u isto vreme. 3. Koji „klasik“ ili priznati pisac vam se ne dopada ili je precenjen? Ne volim da koristim reč „precenjen“. Verujem da svaki autor ima svoje mesto, ali ne mislim da je obavezno voleti nekoga samo zato što je deo kanona. Nisam npr nikad bila ljubitelj savremene poezije koja nema konkretizaciju. Ja volim poeziju koja govori kroz slike a mislim da i sama takvu pisem. I verujem da u mom slučaju to ima veze jer sam ja pre svega slikar pa tek onda onaj ko piše. I onda je ta potreba da stvaram slike u glavi jača i kad čitam pa i kada pišem. 4. Koji pisac je potcenjen ili nedovoljno poznat, a trebalo bi da bude čitaniji? Postoji mnogo savremenih pesnika, naročito žena, čiji glasovi ostaju u senci. Više verujem u tiho otkrivanje nego u kanonizaciju. Ja mnogo volim dečiju poeziju i način kako pisci koji pišu za decu stvaraju i za odrasle. Uvek se tu provuce i mrva onog dečijeg kad je štivo i za one "velike"... 5. Kojoj knjizi ili autoru se uvek rado vraćate? Vraćam se poeziji koja ne objašnjava, već oseća. Knjigama koje mogu da se čitaju iznova jer se menjaju zajedno sa čitaocem. Vraćam se knjigama koje su napisali neki moji bliski ljudi poput Jelene Ćuslović ili Negoslave Stanojević koja piše na dijalektu. Za njih malo ljudi zna a carobno pišu a ja imam privilegiju da su mi prijatelji. 6. Koju knjigu niste uspeli da završite? Ne završavam knjige koje prestanu da mi govore. Smatram da je legitimno odustati od teksta koji ne pronalazi put do mene. 7. Šta vam predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? Pisanje je prostor u kojem ostajem iskrena prema sebi. To nije profesija, već potreba — način da preživim, razumem i smirim ono što ne mogu da izgovorim drugačije. To je moja terapija i meditacija. I sada već i nasusna potreba. 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu? Najviše me inspirišu unutrašnja stanja: lomovi, tišina između reči, neizgovorene emocije, trenutci kada se nešto završava ili tek nazire. Pokrene me prizor na ulici, san, kadar filma koji gledam ili rečenica koju likovi izgovore. Ljudi koji mi se približe i dotaknu me svojom dušom ili bićem. Sve to budu okidači za pesmu. Zapravo život svakog dana. 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? Ne bih volela da sam napisala tuđu knjigu. Volela bih da napišem onu koja će u potpunosti pripadati mom iskustvu i mom glasu. Jer svaka je knjiga zapravo priča o životu mislima i inspiraciji onog ko je napisao. To je njihov glas stvaranja a ja opet želim da slušam svoj ma koliko da je mali i nedovoljno značajan. 10. Kada ste shvatili da volite da čitate i pišete? Vrlo rano, ali sam potrebu za pisanjem zaista razumela tek kada je postalo jedini način da se nosim sa sobom. A to je došlo prilično kasno u životu. A inače sam pisala kao dete i osvajala i nagrade. 11. Šta trenutno čitate? Trenutno više pišem nego što čitam. U takvim periodima čitanje dolazi u kratkim, pažljivo biranim susretima. Dosta čitam o temama koje se bave parapsihologijom, životu posle života, snovima i spavanju... To me trenutno vuče. 12. Šta biste preporučili drugima da čitaju i zašto? Preporučila bih da čitaju ono što ih ne ostavlja ravnodušnim. Knjige koje bude pitanja, a ne nude brze odgovore. Da čitaju uvek i zauvek o ljubavi jer ona je je jedini razlog našeg postojanja kao bića. 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? Da. Radim na rukopisu poezije koji nastaje postepeno, kroz selekciju, tišinu i unutrašnje sazrevanje. Nadam se uskoro i da će ga biti i mojim rukama. 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? Da. Bavim se likovnom umetnošću. Ja, sam slikar akvarelista kao i dizajner nakita. Imam svoj brend liniju nakita Aqua Art Jewellery. Takodje sam i defektolog optometrista i radim u bolnici preglede i terapiju vida deci. Varja Nešić. Rođena sam u Osijeku 1986. godine u pravničkoj porodici... Prve knjige kojima sam se divila i po kojima sam šarala bili su markerom u boji podvlačeni zakonici, najčešće krivični... Gimnaziju i Filološki fakultet sam završila u Beogradu, radila sam devet godina kao predavač srpskog jezika kao stranog, trenutno uređujem kulturni program u biblioteci jedne relativno male i veoma živahne opštine u Južnoj Bačkoj. Majka sam blizancima i pišem pesme životom, a život krpim pesmama.
Poezija Varje Nešić na Poetumu: To mu je ime, prvi deo triptiha Zaludu zalud, drugi deo triptiha Rebro, treći deo triptiha Sa Varjom Nešić smo uradili intervju za Poetum koji možete čitati u nastavku: 1.Vaš omiljeni pesnik/pisac? Izdvojila bih jednog pesnika i jednog pisca sa napomenom da je atribut „omiljenog“ pripadan mnogima u mom iskustvu čitanja... Dakle, jedan od omiljenijih pesnika je Ivan V. Lalić. Pisac – Miloš Crnjanski. 2.Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? Nakon ove prve zbrirke, čini mi se da je na mene još pre deset godina, kada nisam mislila o pisanju poezije, veoma uticao Vladan Matijević, a u poslednje vreme Milena Marković... 3. Koji „klasik“ i priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? Ne smatram sebe, uprkos studijama književnosti, kompetentnom da govorim o precenjenosti pisaca, ali mogu reći da ne posedujem pozitivan čitalački utisak o Goranu Petroviću. Ipak, mnogi među mojim prijateljima, kolegama veoma poštuju njegovo pisanje i stil. 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? Upravo ne mogu da se otmem utisku koliko romani i priče Vladana Matijevića prolaze „ispod radara“ šire javnosti... Da li je do nenametljivosti ličnosti pisca, da li je do specifične perspektivizacije, odabira junaka, tragično obojenog humora, koji skupa uzev iznova i iznova diraju u ono neprijatno, nepoželjno i odbačeno, marginalno i moram reći – prljavo?! 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? Nabrojaću imena autora svetske i domaće književnosti kojima se ne samo rado, već i izgladnelo vraćam poslednjih nekoliko godina. Naime, iščitavam povremeno putopise i eseje Crnjanskog, Njegoševu poeziju i prepisku, pesme Branka Miljkovića, esejistiku Isidore Sekulić, romane Vladana Matijevića, dnevnike sveštenika Aleksandra Šmemana, poeziju i prozu Milana Micića, srpsku epiku o Marku Kraljeviću... 6. Koju knjigu niste uspeli da završite čitanje? Teško sebi praštam što do kraja nisam iščitala „Odiseju“ na studijama, ali kao igla u srcu mi stoji nepročitana „Njegošu knjiga duboke odanosti“ Isidore Sekulić, budući da sam o Isidori mnogo istraživala, čitala i verujem da bih u tom delu otkrila nešto sasvim novo o njoj, kao što sam slutila čitajući početak ove knjige. Drugi deo knjige je spalila, u ljutnji, to govori o nečem važnom, što se u prvoj knjizi sigurno sluti pažljivim čitanjem... 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? U različitim periodima mog života – kad sam pisala eseje, na primer – pisanje je uvek bilo neki prostor za moj susret sa onim najdublje pohranjenim uverenjima u sebi, ali susret koji takoreći „prolazi kroz srce“... Dakle, pisanje je u tom smislu susreta sa svojom unutrašnjošću i isceljenje za mene, jer mi omogućava da prigrlim sebe i vratim se u život, realan, celovitija, vratim se kao samosvesna i sa sobom i svetom izmirena ličnost. 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? Sad kada sam u nekom zenitu svog života, rekla bih da postoje dve glavne teme, ne samo u mom pisanju, već i u mom životu. Kao da mi je biće polovljeno na dva dela, koji se prepliću, ali nikad ne spajaju. S jedne strane tu je ljubav prema svom narodu, tzv. nacionalno pitanje. S druge strane, tu je pitanje partnerske ljubavi, kao velika tajna i čežnja ljudskog života. Osećanja u okviru ovih tema koja me pokreću na pisanje su u sprezi sa tragičkim doživljajem života: tuga zbog manjka, radost zbog žrtvovanja, osećaj dostojanstva zbog doslednog svedočenja. 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? Ne postoji takva knjiga. Postoji nešto što želim da napišem, videćemo. 10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? Nisam bila strastveni čitalac, bila sam oduvek strastveni tumač književnih dela jer sam bila fascinirana čudom prikazivanja života i čoveka u literaturi... Možda je tačnije da kažem da mi je bilo potrebno da pišem, radost sam nalazila u jednoj celini koja stoji ispred mene i u kojoj sam nalazila poneku čudnovatu misao, kao da nije moja. 11. Šta trenutno čitate? Trenutno čitam o životnim pravilima Džordana Pitersona i dovršavam autobiografiju Marine Abramović i mogu reći da me pogađa, udara u pleksus i provocira, kao i njena umetnost. 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? Preporučujem uvek, možda previše očekivano, ali poučena iskustvom i gospodskim odnosom prema životu i literaturi svojih profesora sa fakulteta – naime, vraćanje srpskim klasicima: Njegošu, Andriću, Crnjanskom. Zašto? Zbog izgradnje jezičkog stila, proširenja rečnika, preduslova za svako ozbiljno bavljenje književnim stvaralaštvom. 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? Pišem, vraćam se pomalo opevanoj temi u prvoj knjizi jer vidim da nije sve rečeno...Nisam sigurna šta će ispasti od svega. Nagovaraju me da se posvetim pričama koje sam pisala i zapostavila... 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? Da, umereno sam nadarena za pevanje i slikanje, pa se spram svog senzibiliteta bavim ikonopisanjem i pevam u crkvenom horu. Leo Švenda, Jugosloven sam švedskog porekla. Rođen sam u Beogradu 1989.17.02. godine. Završio sam gimnaziju u Beogradu i studirao Opštu književnost sa teorijom književnosti na Filološkom faksu. Tokom mladosti sam bio posvećen sportu i imao slikarske ambicije, ali u jednom trenutku se moja ljubav i želja za stvaralaštvom okrenula ka pisanoj umetnosti. Bavio sam se manekenstvom i glumom ali sada sam posvećen kulinarstvu i hortikulturi. Po profesiji sam bartender i volim da pravim bankete i koktel večeri za svoje drugove, prijatelje i kolege. Autor sam sedam zbirki neoromantičnih pesama sa religioznim elementima. Pisanje i pesništvo doživljavam kao najbolji spoj izmedju ljudi i sveta. Volim životinje a i ponekad ljude J...
Poezija Lea Švende na Poetumu: Večna iluzija Smena Vrelo nade Skidanje zavesa Zvezdina prašina Sa Leom smo uradili i naš standardan intervju za Poetum koj možete čitati u nastavku: 1.Vaš omiljeni pesnik/pisac? Moj omiljeni pesnik je Malarme, a omiljeni pisac F. M. Dostojevski. 2.Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? Na moj način pisanja i stil su najviše uticali Određeni filmovi i francuski impresionisti. 3. Koji „klasik“ i priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? Paoulu Koelju treba zabraniti pristup pisanju. 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? Somerset Mom, engleski pisac iz dvadesetog veka je veoma potcenjen i zaslužuje daleko veću slavu priznanja za svoje celokupno stvaralaštvo. 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? Erih Maria Remark je moj najdraži pisac i uvek mi emocije i nežnost vraća u život. 6. Koju knjigu niste uspeli da završite čitanje? Nisam uspeo da završim Aleksandrijski Kvartet od Lorens Darela , stigao sam do devetstote strane ali sam tada pao u bedak zbog neke svoje ljubavne afere, jedva sam imao volje da živim. 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? Pisanje za mene predstavlja oslobođenje od učmalosti i ništavila, sredstvo koje povezuje ljude na višem nivou i moj najiskreniji izraz duše. Znači sve... 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? Najviše me inspirišu ljudi kojima se divim, romanse i duhovna iskustva. Moje pisanje posvećeno njima. 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? Voleo bih da sam ja napisao Majstor i Margarita od Mihajl Bulgakova, sjajan romanopisac. 10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? Shvatio sam to sa 12 godina jer čitati znači živeti još jedan život usput ovog koji nam je dat. 11. Šta trenutno čitate? Trenutno pregledavam i čitam svoje zbirke pesama koje spremam za izdavanje. 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? Strip Dilan Dog je najbolji strip ikada, toliko bogat fikcijom, šarmom, znanjem, idejama, humorom i porukama. Treba svako da ga čita. 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? Trenutno pripremam i sređujem 7 ciklusa svoje poezije. 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? Ranije sam bio model i glumac, dizajniram srednjovekovni nakit, pevam i slikam. Kuvam najbolja jela i aranžiram ih da izgledaju primamljivo... Mladen Hinić, rođen u Beogradu 1971. godine. Tu je odrastao, završio svoje školovanje i stekao zvanje diplomirani sociolog diplomiravši na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na katedri za Sociologuju. Pisanjem se bavi od tinejdžerskih dana, a ozbiljnije pristupa tom pozivu u prvoj dekadi XXI veka. Napisao je mnogo kratkih priča i pesama, a neki od tih radova su i objavljeni u dve knjige koje su do sada izašle pod njegovim imenom. Knjiga pod nazivom „Bosonog, putevima makadamskim“ je izdata 2020. godine od strane izdavačke kuće Alma iz Beograda, i predstavlja svojevrsnu zbirku kratkih priča i pesama. Druga knjiga koja je izdata 2024. godine od strane IK Besani iz Beograda nosi naziv „Odvojen od svega“ je zbirka priča koje su pisane u periodu od tri godine, posle izlaska prve kjnige na svetlost dana.
Mladen Hinić je otac dva odrasla sina i živi i stvara u Beogradu. Posebna interesovanja su mu hermenautika i smisao i količina uticaja konteksta na delanje i slobodnu volju ljudi. Mladenova poezija na Poetumu: O, ljubavi Vreme Inat Ljubav nije za cave Proza Mladena Hinića na Poetumu: Dve kučke Kojim putem Performans Intervju koji smo sa Mladenom uradili za Poetum: 1.Vaš omiljeni pesnik/pisac? To je Umberto Eko, definitivno. 2.Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? Smatram da su tu u pitanju Remark, Bukovski, Markes, Eko, Prilepin 3. Koji „klasik“ i priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? Džojs mi nije legao, mada se ne bih usudio da kažem da je precenjen. 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? Mislim da je to Jevgenij Vodolazkin 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? Remarku, Markesu, Bukovskom 6. Koju knjigu niste uspeli da završite čitanje? Još nisam uspeo da završim knjigu Obitelj od Zahara Prilepina. Nadam se da ću uspeti. 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? Za mene je pisanje vid terapeutskog tretmana, način punjenja i pražnjenja... 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? Mene inspirišu svakodnevne situacije, obični ljudi, robovi navika i poroka, uslovljeni svim i svačim a nesvesni svega toga, koji reaguju na određene podsticaje na ovaj ili onaj način... 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? Dorotej, definitivno. 10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? To sam shvatio u srednjoj školi uz pomoć kombinacije faktora moranja i zaintrigiranosti. 11. Šta trenutno čitate? Transurfing od Vadima Zelanda 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? Isto to,mislim da bi Vam bilo zanimljivo obzirom na širinu interesovanja koje posedujete. 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? Trenutno radimo na objavljivanju zbirke pesama koje sam pisao dugi niz godina i radujem se tome. 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? Nekada sam se bavio i muzikom ali odavno se više time ne bavim iako i dalje postoji ta želja u meni. Ja sam Enver Hrustić, rođen 30.07.1990. U Bos. Gradišci. Do 2016. Sam živio u Bos. Kostajnici a onda sam se preselio na Maltu. Zadnjih sedam godina sam živio na Malti, pa sam se vratio u Bosnu. Završio sam ugostiteljsku školu, smjer za kuhara. Oduvijek sam bio zaljubljenik u čitanje i muziku. U moje hobije spada: čitanje I sakupljanje stripova-stranih i domaćih, muzika-gitara, putovanja, kuhanje, pisanje… Moje tekstove su do sad objavili: Politikin Zabavnik, Plezir, Kvaka, P.u.l.s.e., Knjizevnost.org, Treće Oko, Objavi.ba, Sinhro.rs, Meta-Fora.hr. Trenutno živim u Sarajevu, pišem kratke priče za časopise, uz to radim na svojoj prvoj knjizi.  Pesma i kratka priča Envera Hrustića na Poetumu:
Smrt pjesnika Karta za jedan tren u prošlosti U nastavku možete čitati intervju koji smo uradili sa Enverom: 1.Vaš omiljeni pesnik/pisac? Ray Bradbury, Arthur Clarke, Stephen King, ima ih mnogo zaista. 2.Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? Pa ne znam pojedinca koji je uticao ali znam da taj melanholični ton dolazi iz Siriusa, Nexusa, Alefa, i ostalih naučno-fantastičnih zbirki priča. 3. Koji „klasik“ i priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? Ne dopada mi se Nora Roberts. 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? Dino Bucati i Robert Heinlein 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? Ray Bradbury-Maslačkovo vino. 6. Koju knjigu niste uspeli da završite čitanje? Dugo biram i dugo se raspitujem o knjizi koju planiram čitati jer sam sa vremenom kratak pa tako da mi se ne dešava baš da ne dovršim knjigu. 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? Mislim da imam nešto da kažem, sagovornik može biti bilo ko, ali pisanje je apsolutno personalno i dopušta mi da kažem sve baš tako kako sam zamislio. 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? Pa mene su oblikovali svi ljudi iz pop kulture, pisaca, muzičara, glumaca itd. To je kao da me neko pita koja mi je omiljena pjesma... Toliko mnogo je toga, žanrovski, da ne mogu precizirati. 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? Evo biću skorman, Odiseja u svemiru 2001 10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? Shvatio sam onda kad je film na Tv-u bio dosadan, kad sam sve priče čuo od poznanika i kad sam shvatio da mi treba još neki izvor priča i informacija. Onda sam otvorio knjigu u zakoračio u čudesne svijetove i dimenzije za koje nmogi nikad neće ni naslutiti. 11. Šta trenutno čitate? Remark-Noć u Lisabonu 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? H. P. Lovecraft-Boja iz svemira, Sandman-Sve što je izašlo(ako se i stripovi broje), Clive Barker-Igra Prokletstva. Zato što su odličan prikaz ne nužno akcije i toga da za sve postoji odgovor, već stvaranje atmosfere koja ostaje dugo dugo pod kožom. 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? Pišem zbirku naučnofantastičnih kratkih priča i trebale bi biti Bajke iz budućnosti. 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? Svirao sam aktivno u bendu, radio po potrebi muziku i efekte za pozorišne predstave, trenutno pišem, Kuham( ako se i to smatra umijetnošću). Marko Baljkas je rođen 1990. u Šibeniku (Hrvatska) odakle se sa porodicom nakon izbijanja rata u Hrvatskoj seli za Beograd. U Beogradu se školuje i stiče zvanje diplomiranog menadžera na Fakuletu za menadžment u sportu Univerziteta „Alfa“. 2016. pokreće kulturni portal Gledište koji je i dan danas aktivan pod domenom glediste.rs. Nakon toga, kao logičan nastavak karijere, radi uglavnom u srpskim medijima kao novinar.
Poezija Marka Baljkasa na Poetumu: Znak pitanja Nesanica Pobednik Rastanak Iz delova Sa Markom smo uradili intervju za naš Poetum koji možete čitati u nastavku: 1.Vaš omiljeni pesnik/pisac? Volim da čitam stihove Marka Tomaša, Ognjenke Lakićević, Čarlsa Simića, Jesenjina, nisam nešto mnogo zagrebao po poeziji iskreno, iako je pišem. 2.Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? Ne postoji jedan autor koji je najviše uticao, više je to zbir svega pročitanog ili proživljenog, izmaštanog. 3. Koji „klasik“ i priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? Slabo sam čitao klasike, tako da nisam prava adresa za ovo pitanje, te mi sama ta činjenica ne dozvoljava da o tome sudim. 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? Vreme je gde svi grabimo prostor za sebe, te se i sam borim da moji stihovi dođu do što većeg broja ljudi jer mislim da zavređuju pažnju. Nek ovaj odgovor ode na adresu svih koji se osećaju zapostavljeno, da se ipak malo „laktaju“ kako bi se za njih čulo i da ne budu ravnodušni i da se nikad ne mire sa okolnostima koje su date. 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? Iskreno nemam tu naviku da se vraćam pročitanom, ali postoje pisci čiji rad pratim i čije knjige iščekujem. 6. Koju knjigu niste uspeli da završite čitanje? Uglavnom pokušavam da završim sve započeto, ali mislim da je bila jedna - „Život 3.0“ od Maks Tegmarka o veštačkoj inteligenciji, bilo mi je malo neshvatljivo 😊 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? Značajno je svakako, pre svega jer je to neki moj način da se izrazim, shvatim sebe, okolinu, da ostanem svež, da treniram moždane vijuge, da se povezujem sa drugima i izložim njihovom sudu, svega tu ima. 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? Uglavnom me inspirišu pesme drugih autora, nekad neki film, značajni susret, dosta toga u prolazu. 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? Šta je napisano, napisano je, nikad nisam imao taj osećaj da sam ja morao da budem potpisnik tih redova 😊 10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? Moglo bi se reći da je to bilo u srednjoj gde sam imao dobrog i meni značajnog profesora srpskog jezika Momčila Mićovića, čiji su me časovi inspirisali i potakli da zavolim književnost. 11. Šta trenutno čitate? Trenutno čitam „Bečki roman“ od Dragana Velikića, a otvorene su mi „Knjiga nespokoja“ od Pesoe i knjiga eseja „Kraj kraja zemlje“ od Frenzena koga baš volim da čitam. 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? Obavezno trk u knjižare po dela Bekima Sejranovića, život je u njima! 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? Piše se uvek, nekad manje, nekad više, u zavisnosti od dolaska i odlaska inspiracije. Trenutno pripremam dopunjeno izdanje moje debi zbirke pesama „Iz delova“. 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? Kod kuće imam bas gitaru koju pokušavam da oživim i da naučim da sviram ali mi je uvek bila bitna reč, međutim volim i ostale grane umetnosti, muzika i film su mi važni, ali pre svega kao konzumentu Zorica Bajin Đukanović rođena je u Mostaru. Diplomirala je na grupi za jugoslovensku književnost Filološkog fakulteta u Beogradu.
Piše poeziju, prozu i književnost za mlade. Objavila je devetnaest knjiga. Knjige poezije Tromb (1994), Postava (1999), Planetarijum (2023), Super 8 mm (2025), knjige pripovedaka Hotel Filosof (2003), Said kralj suncobrana (2009), i knjige poezije za mlade Čarobnjak (1999), Kutijica za svica (2010), Dan od leta (2014), Male ljubavne pesme (2017), Tajanstveno putovanje (2020), itd. Zastupljena je u oko 70 antologija, hrestomatija, udžbenika, bukvara, čitanki i lektirnih izdanja. Poezija i proza prevođeni su joj na ruski, engleski, holandski, rumunski, rusinski i makedonski jezik. Nagrađivana je za poeziju: „Zlatna struna“ SPJ, „Gordana Brajović“, „Bulka“ … „Zlatni ključić“ Smederevske pesničke jeseni za celokupno delo u oblasti poezije za mlade, dobila je 2020. godine. Kao slobodan umetnik živi i radi u Beogradu. Poezija Zorice Bajin Đukanović na Poetumu: Pariz ishodište Koža Kada ostarim Sa Zoricom smo prošli naš standardan set pitanja, a njene odgovore čitajte u nastavku: 1. Vaš omiljeni pesnik/pisac? Ovoga trena moj odgovor glasi – Danijel Dragojević, Ivan V. Lalić i Marija Čudina. Nekog drugog dana mogao bi da glasi Marina Cvetajeva, Vislava Šimborska i Vesna Parun. Mnoštvo je tih poetskih svetova u koje sam ušla, pa izašla darovana, bar malo promenjena ili samo ushićena. 2. Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? Verujem da je sve što me je ikada značajniije dodirnulo emocijom, mišlju ili pogledom, ušlo u taj korpus koji me je menjao a promene su za mene podstreci da se oglašavam pesmom ili pričom. U ranoj mladosti do mene je nekako doplovio roman „Talasi“ Virdžinije Vulf i to je, iz više razloga, najvažnije knjiga koju sam pročitala. 3. Koji „klasik“ i poznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? Pisce, kao i sve druge umetnike, valjalo bi „čitati“ sa svešću o senzibilitetu vremena u kom su njihova dela nastajala. I kod čitanja klasika uvek se radi o „našoj šolji čaja“ ili bliskosti, ali za sve koji su se uselili u te prostore, verujem da im je tamo i mesto. 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosi? To zavisi od niza faktora. Nekada i od napora sredine, ili autorovih bližnjih da ne dozvole da na nečije delo padne pesak zaborava. Evo, pada mi na pamet jedan Aleksandar Ristović, blistavi pesnik. Kao tinejdžerka pročitala sam njegov roman „Trčeći pod drvećem“ (Prosveta, 1970). i ostala trajno ozračena njegovim jedinstvenim poetskim glasom. 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? U mom čitalačkom iskustvu, postoje autorski periodi: vreme Apdajka, Singera, Kundere a onda i povratci na ono najdragocenije iz njihovih opusa. 6. Koju knjigu niste uspeli da zvršite čitanjem? Posedujem jedan neurotični tik koji me košta, ali i izoštrava moju čitalačku intuiciju. Moram da pročitam započeto da bih mogla, imala pravo da o tome i sudim. Zbog toga sam vremenom postala oprezan čitalac, sve oprezniji. 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? Pisanje je suština mog bića, moja vokacija. Posvetila sam mu život, bez sigurnosnih mreža. 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? Delimično sam na ovo odgovorila u drugom pitanju. Doslednost u načinu života, estetizovano življenje mi je važno čak i disciplina koju ulažem u taj proces. Ukrštanje posmatranja sveta i porinuća u sebe u tački preseka su mesta od kojih polazim. 9. Koju knjigu biste volelei da ste vi napisali? Postoje naravno takve knjige. Recimo, zbirka priča „Dablinci“ Džojsa, pa „Divlje palme“ Foknera. To je ono stanje kada premostite i vreme i daljinu, pa uđete u prostor događanja i postanete njegov sudionik. 10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? Usuđujem se da verujem da se to dogodilo dok sam držala prvu slikovnicu u rukama. Kao da sam otkrila čaroban predmet koji neke znake, slova, što bi deca kazala „zauvek“, drži na okupu i ne dozvoljava im da se raspu i iščeznu. Ubrzo sam počela i da pišem i objavljujem dečje radove u listovima i časopisima. 11. Šta trenutno čitate? Čitam novu knjigu mog urednika Zorana Ćirića „Tajne pesme za Keti“ usput pokušavajući da dokučim šta je to što je odlučilo da on tako brzo prihvati i, kao urednik, potpiše moju novu knjigu poezije „Super 8 mm“. 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? Novu knjigu mog omiljenog romanopisca Dragana Velikića „Bečki roman“ i prethodni roman mlade spisateljice Lane Bastašic „Uhvati zeca“. 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? Pošto sam se, i po sopstvenom mišljenju, predugo zadržala u rukavcu pisanja knjiga za decu i mlade, pokušavam da nadoknadim propušteno pa, mimo ustaljenog ritma, koristim talas i počinjem rad na novoj knjizi poezije. 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? Moj drugi razboj je umetnost fotografije. Održala sam 22 samostalne izložbe u zemlji i regionu. Godine posvećenog rada donele su mi 2013. godine „Nagradu za životno delo“ ULUPUDS-a. Biljana Kiš - Rođena sam 1987. godine u Beogradu. Osnovne i master akademske studije srpske književnosti i jezika završila sam na Filološkom fakultetu u Beogradu. Trenutno živim i radim u Novom Sadu.
Kratke priče Biljane Kiš na Poetumu: Neobičan događaj Nebeski proces Pokajanje Buđenje Veselnik Sa Biljanom Kiš smo uradili intervju za naš Poetum koji možete čitati u nastavku: 1.Vaš omiljeni pesnik/pisac? Dragoslav Mihailović. 2.Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? Ne bih mogla da izdvojim ime ili stilsku formaciju, pre bih rekla da je to splet čitalačkog iskustva. 3. Koji „klasik“ i priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? Tolstoj. 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? Rastko Petrović. 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? Iznova se vraćam „Petrijinom vencu“. 6. Koju knjigu niste uspeli da završite čitanje? Nisam uspela da pročitam „Sliku Dorijana Greja“ zbog neadekvatnog prevoda. 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? Pisanje je forma samospoznaje koja ima katarzičnu moć ne samo nad čitaocima, već i nad stvaraocima. 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? Inspiriše me umetnost kao i izvesna stanja uma. 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? „Crveni petao leti prema nebu“ Miodraga Bulatovića. 10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? U svet književnosti sam kročila još u detinjstvu, što se kasnije pretočilo u studije književnosti, kada sam zapravo ozbiljnije počela da posmatram sebe kao autora. 11. Šta trenutno čitate? „Život insekata“ Viktora Peljevina. 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? Edgara Alana Poa jer savremenom svetu nedostaje doza romantičarske gotike. 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? Trenutno radim na zbirci kratkih priča. 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? Osim pisanja, uživam u pevanju. Tatjana (Očovaj) Radovanović rođena je 1973. godine u Novom Sadu. Detinjstvo je provela u starom jezgru grada, na levoj obali Dunava. Pohađala je srednju školu za dizajn u Novom Sadu. Osnovne studije završila je na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, Departmanu za biologiju i ekologiju, a postdiplomske studije iz oblasti mikrobiologije. Živi i radi u Novom Sadu, po zanimanju je savetnik za zaštitu životne sredine u Pokrajinskom sekretarijatu za zaštitu životne sredine. Pored poezije velika ljubav joj je i slikarstvo.
Pesme Tatjane Očovaj Radovanović na Poetumu: Oda gluposti Dve svrake Ljubav Sa Tatjanom smo uradili i intervju za Poetum koji možete čitati u nastavku: 1.Vaš omiljeni pesnik/pisac? Omiljena pesnikinja, kraljica poezije Desanka Maksimović. Svakako i drugi domaći autori, poput Alekse Šantića, Dučića, Mike Antića... 2.Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? Verujem da je to Desanka Maksimović, istorijska književna ličnost, strastveni zaljubljenik u prirodu po čemu sam negde osetila bliskost sa njenim bićem. Kada čovek čita njene pesme ima osećaj da je i sam hteo to da kaže. Svako može da je čita sa potpunim razumevanjem bez obzira na stil i preferencije. Ja osećam izvesnu simpatiju i privrženost njenim pesmama i stilu pisanja, klasična poezija u rimi. Njene pesme možeš čitati beskonačno puta, uvek iznova, to je prava stvar. Samim tim je nedovoljno čitana. 3. Koji „klasik“ i priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? Uglavnom može da mi se ne dopadne stil pisanja, ne volim kada neko komplikuje, koristi slaborazumljiv rečnik kako bi ostavio pametan utisak. Takođe ne volim ni vulgarnosti ni u poeziji niti u prozi. Nažalost, kao i u svetu liovne umetnosti, mnoge prestižne nagrade često dobiju politički podobni ljudi. 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? Mnogo je talentovanih ljudi, ali do popularnosti se često ne dolazi na osnovu talenta za umetnost, barem je u svetu likovne umetnosti tako. Sve je u marketingu, ako nemaš dobrog menadžera ili rođaka na pravom mestu, ili nekog ko ume da promoviše tvoj rad, male su šanse da postaneš poznat javnosti. Ljudi prihvataju ono što im se servira kroz reklame, bez obzira na kvalitet. Mnogi talentovani ljudi znajući to ni ne pokušavaju da razviju svoje umeće i ponude ga svetu, prosto ga čuvaju za sebe. Lično poznajem vrhunske likovnjake, svetskog renomea. Imala sam sreću da idem u razred sa njima, u srednju školu za dizajn. To su vrhunski slikari, crtači, ilustratori, ali nažalost niko za njih ne zna. Oni stvaraju samo za sebe a račune plaćaju od nekog sporednog zanimanja. Verujem da nije mnogo drugačije ni u svetu književne umetnosti. 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? Moji su roditelji radili u izdavačkoj kući, tako da imam komplete knjiga kako se to u ono vreme štampalo i dobijalo. Ali svakako sabrana dela Desanke Maksimović 6. Koju knjigu niste uspeli da završite čitanje? Hazarski rečnik od Pavića, previše komplikovano. 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? To je divan vid izražavanja. Recimo u slikarstvu možete da se fokusirate na samo jedan objekat, na primer neku voćku, neki plod i od njega stvarate sliku danima. Ali dok pišete možete da se krećete kroz mnogo veća prostranstva, od zemlje do neba, zvezda, da putujete svetom i dalje. Na primer u deliću sekunde možete sa dna okeana da se vinete do duge. U jednu pesmu može da stane čitav život jedne osobe i to je najbolji deo poezije, pesma je sažetak sveukupnih emocija i događaja. Pisanje je takođe opštenje sa nekim višim instancama, jer inspiracija ne dolazi po meni od samog čoveka, nego se sliva iz nekih viših nivoa kroz komunikaciju sa nevidljivim. Čovek je samo Božansko oruđe za ulepšavanje sveta kroz pisanje, slikanje, stvaranje muzike i bilo koje druge umetnosti. 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? To su uglavnom svakodnevne situacije, dok šetam sa svojim psom po prirodi opažam ptice, drveće, volim da šetam pored Dunava te otuda ima dosta reke u pesmama. Pesmu možete napisati o bilo čemu, bilo kojoj situaciji koja ostavi utisak na vas. Pre svega pišem o prirodi i ljudima koje poznajem, kako iz privatnog života tako i sa posla, mada nema pravila. 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? Ako baš moram birati, bila bi to knjiga ’’Anđeli u mojoj kosi’’ od Lorne Byrn, jer bi to značilo da mi je dato da vidim te prekrasne energetske formacije, te Božanske krasote i boje koje se ne mogu videti ljudskim očima. 10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? Uvek sam lepo pisala. Dešavalo se i da me prozove nastavnik srpskog da pročitam pred svima sastav. To sam volela, da pišem sastave, ali čitanje lektira je išlo malo teže. Uvek sam rađe čitala poeziju. 11. Šta trenutno čitate? U ovom trenutku ’’Lek za sve bolesti’’, S.N. Lazarev 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? ’’Putovanje duša’’, dr Michael Newton, ako već niste, posle te knjige sve postaje mnogo jasnije. Sama suština našeg bivstvovanja ovde na Zemlji. Mnoge stvari koje nam teško padaju poput oprosta ili razumevanja nečijeg ponašanja koje nama ne odgovara, posle ove knjige postaju lakše. Svako treba da je pročita. Verujem da je ključ svih isceljenja u oprostu i prihvatanju, ne u konvencionalnoj medicini koja leči posledice ali ne i uzrok. Odnosno da je izvor svih bolesti zapravo u opterećenju duše. 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? U toku su pripreme za izdavanje zbirke pesama. Ako sve bude išlo po planu biće do kraja godine, tačnije oktobar-novembar. Što se tiče pisanja, ne prestajem, stalno imam inspiraciju, nekad manje nekad više. Gledam da zapišem svaku, prija mi, to je kao neko oslobađanje energije kada zapišete nešto što vam je iz srca izašlo. Posle toga se čovek oseća lakšim. 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? Da, slikam, to je moja prva ljubav. Oduvek sam sebe videla kao samostalnog slikara sa ateljeom na Petrovaradinskoj tvrđavi. Slikanje je bolje od svake meditacije ili prakse koja oslobađa i opušta, nešto poput pecanja. Dok slikaš nemaš nijednu misao sem o sledećem potezu četke, špahle ili šta god...Volim i da vaskrsavam stari nameštaj, da ga oživljavam bojama i raznim ukrasima. Od skora i sviram flautu, posle višedecenijske pauze. Skoro četiri decenije nisam svirala, ali sada imam mini bend, sa dva prijatelja koji su takođe autori poezije. Redovno se sastajemo, recitujemo naše pesme, sviramo, komponujemo muziku i pevamo. Ivan Egredžić (Exy Iq Art), Beograd , 1980, Odrastao na Dorćolu, Samostalni savremeni multimedijalni umetnik. Grafički dizajner. Penzionisani rejver. Pisac, Freestyle pesnik, MC, Vizualista (VJ-ing), Freestyle umetnik. Tekstopisac. Jedan od osnivača "Jungle Tribe". Poezija Ivana Egredžića na Poetumu: Istrajno trajanje Svestrana svest Vedrina Sa Ivanom smo uradili naš standatrdni intervju za Poetum koji možete čitai u nastavku: 1.Vaš omiljeni pesnik/pisac Živimo u književnom izobilju, i od bezgranične odluke izbora koju treba da donesemo odabirajući knjige susrećemo sa sa dosta kvalitetnih pisaca. Birajući knjigu za čitanje uglavnom se prvenstveno fokusiram na žanr, naslov romana, pročitani kratki opis na poleđini i zatim na autora. A nekad preovlada samo Ime i prezime autora. Stil pisca kada mi se svidi odmah evidentiram još neku knjigu ako je ima u opticaju od već spomenutog autora i obogaćujem um sa književni štivom za još jedno novo napisano delo. Monotoniju otklanjam tako što primenim swich reed (brza promena), pročitam nešto od nekog domaćeg autora pa promenim čitalački tok energije na nekog stranog pisca (uglavnom već poznatog i preporučivanog čitalačkom auditorijumu). Ili izaberem na osnovu zanimljivosti dizajna knjige. Često se odlučim i za neku nagrađivanu knjigu i volim promenu pri odabiru preporuke određene izdavačke kuće. Volim i kad se iznenadim istraživajući po gradskoj biblioteci ili knjižari, pa naletim na neki kvalitetni roman od ne tako proslavljenog pisca, a ispostav se da je knjiga odlična. Prošle godine kada sam posetio sajam knjiga, imao sam uvid da postoji mnogo osoba naklonjenih pisanom stvaralaštvu, ali samo odabrani dostignu veliki uspeh i slavu. U današnjem vremenu primetio sam da su ljudi više orjentisani na romane nego na knjigu poezije, ali čini mi se da se interesvanje ka Poeziji znatno poboljšalo naspram poslednjih 10 godina unazad (Kao da oživljava i poprima novi oblik u savremenom dobu). Čitam neprestano poslednjih 15 godina, i od svega što sam pročitao do sada, možda će zvučati kao kliše, ali i dalje mi je Paulo Koeljo najomiljeniji pisac, što se tiče stranih autora. Od domaćih pisaca trenutno bih izdvojio Ivana Tokina. A kada bih se odlučio za omiljenog pesnika, nemam striktno nekog koga bih posebno izdvojio, uglavnom najomiljenija mi je savremena poezija, primetio sam mnogo zanimljivih pesama na vašem sajtu Poetum (rubrika Poezija), al ne bih sad da nekog posebno izdvajao. (Bitno mi je da je pesma pozitivna). Uvideo sam da je budućnost i napredak poezije u novom pravcu pod nazivom Slam. Al recimo nešto što spada u najneobičniju filozofiju poezije sa kojom sam imao susret je od Mike Antića "Mit o ptici". I jako mi je bila zanimljiva poezija od Zorana Kostića Caneta, "Ukrštene reči". 2. Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? S obzirom da sam objavio za sada samo jedan roman i pre nastanka već spomenutog uvek sam težio da budem originalan koliko je to moguće i da stvaram neki svoj stil, nedavno sam saznao čitajući sjajnu knjižicu od Maje Herman Hese (Digitalna galaksija) da više ništa ne postoji originalno može samo da bude autentično, tako da sam do skora bio u ubeđenju da sam stvorio nešto originalno al na kraju sam se i sam uverio da je samo autentično, bitno je da nije previše obično. U mlađim danima nisam bio podležan uticajima, nesvesno sam odbacivao uticaje. Sada u zrelijem dobu uvideo sam da je podsvesno dosta stvari uticalo na uopšteno funkcinsianje življenja. Mislim da su najveći uticaj na moj način pisanja doprineli ljudi iz kreativnih krugova životne sredine i uopšteno malo avangardniji stvaraoci. Kad malo bolje razmislim za moj prvi roman koji sam predstavio mislim da je najviše uticao stil pisca Irvina Welš-a sa ovim romanima "Ecstasy", "Trainspotting". Koji je bio aktuelan u periodu kada sam ja odlučio da napišem svoj prvi roman pod nazivom "Dirigent za rejv". koji je napisan 15 godina ranije, a objavljen je tek prošle godine uz blago oblikovanje. 3. Koji „klasik“ i priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? Čitajući određene proslavljene klasike, otkrio sam da sam opušteniji čitajući savremene knjige, nego kad se prepustim klasičnoj književnosti. Naravno neki klasici će ostati neprevaziđeni recimo kao što je Dante (Božanstvena komedija) itd. Za taj period kada je nastajala klasična književna literatura to je bila prava senzacija i mislim da svaki književnik koji je stvorio neko pisano delo ne zaslužuje da bude potcenjen. Iz mog pročitanog asortimana klasične književnosti nisam naišao na nekog za potcenjivanje. Uglavnom mi je svaki roman odgovarao. Al recimo ako bih izdvojio autora koji spada u klasik iz 20 veka a da je precenjen, definitivno za mene bih to bila ŽIVOTINJSKA FARMA od Džordž Orvel-a. Mislim da su odrasli ljudi davno prevazišli basne, kako je ovo delo predstavljno basna za odrasle, (Pričam ti priču. Ma šta mi napriča). Definitivno to je za mene najprecenjeniji roman koji sam do sada pročitao. 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat i ako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? Oni nisu omalovažili moj roman, oni su ga potcenili, to je nažalost moje lično iskustvo sa kojim sam se ja susreo sa mojom nekadašnjom izdavačkom kućom. Tako da prepostavljam da ima dosta pesnika/pisaca koji mogu da podele samnom slično iskustvo. Ne sumnjam da ima dosta kvalitetnih pisaca koji se trude, i da bez obzira na okolnosti i to da roman još nije dostigao popluarnost kod publike, pretpostavljajući, i ako je roman kvalitetan, da ne bi trebali da brinu da će javnost otkriti kad dođe pravi trenutak za njih. Mislim da je uspeh uz kvalitet pisanja i kvantitet objavljivanja nezaobilazan. Al recimo mislim da ima odličan potencijal Maja Smiljkovič (Kaleidoskop). 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? Knjizi kojoj se uvek vraćam, zapravo knjižici je pravoslavni hrišćanski molitvenik, to mi hrani dušu i nekako imam osećaj kao da svaki put čitam iznova. Nahrani mi dušu, jer duša je ponekad gladna. A recimo u mlađim danima nikad me nije držalo mesto, to sam prevazišao, ali je neizdrž ostao u formi nezadržavanja, uglavnom se ne vraćam na već pročitan roman. Trudim se da ga negde u umu arhiviram (Možda nezapamtim svaki detalj, ali uvek pamtim suštinu). Dešava mi se da neke romane i baš dobro memorišem i da zapamtim i detalje, to su uglavnom mnogo dobro sadržajno napisani romani sa potpunom formom sposobnosti memorisanja, zapamćivanja. Zapravo ima jedna knjiga kojoj se s vremena na vreme vratim i ponovo pročitam. Naravno od Paulo Koelja, "Priručnik za ratnike svetlosti", brzo se čita, a ima značajnost, to uglavnom čitam ako uočim pritisak sa spoljašnjih strana, pa mi ta knjigica pomogne oko stabilizacije nemogućeg konfilkta. 6. Koju knjigu niste uspeli da završite čitanje? Iznajmio sam je iz gradske biblioteke francuski pisac Mišel Uelbek, "Poništeno", nisam stigao da je pročitam veoma je obimna, zbog nepredviđenih okolnosti vreme mi nije dozvoljavalo da stignem da je pročitam, pa sam bio prinuđen da je vratim na vreme u biblioteku. Nakon toga sam doneo odluku da kvalitetne obimnije romane treba kupovati, ne želim da me vreme uslovljava. Uglavnom kad nešto počnem da čitam volim da to i dovršim. 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? Mogućnost potpune slobode iskazivanja, pisanje mi doprinosi zaborav o prolaznosti vremena, jačanje sposobnosti u komunkiciji, doprinos poboljšavanja raspoloženja kod drugih osoba. Bežanje od misaonog sastanka sa samim sobom. Predstavljeni trag samostalne i kolektivne upamćenosti. Pisanje mi je značajno jer me podseća da sam samo jedna mala slagalica koja upotpunjuje značajnost napisane reči. 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? Vreme prekretnice. Period prošlosti ili period sadašnjosti. Odabrani odabir. Zahvalnost prvobitnog procesa stvaralaštva pripada mladalačkim danima, i gde sam nadograđivao inspiraciju sa ljudima iz umetničkog sveta stvaralaštva. Ni sada ništa nije drugačije, i dalje me inspirišu kreativni ljudi(Stvaraoci), DJ-jevi, intelektualci, umetnici, glumci, ljubitelji elektronskog zvuka, Optimistične osobe, Komičari. Najveće osećanje koje me inspiriše da nastavim da stvaram kao pisac je roditeljska ljubav prema mom sinu Viktoru. Sin mi je najveća inspiracija. Pokreće me da se kao književnik u potpunosti ostvarim. 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? U jakom sam dvomljenju: *Francuski pisac, Frederik Begbede "Život bez kraja", Dirljiv i opičen roman u isto vreme, dosta savremen. Jako je neobičan i roman nosi jako Značajan naslov. *Dejv Egers Krug, Način življenja koja bi svaka mlada osoba poželeti doživeti. 10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? Kao dete nisam imao koncetraciju za čitanjem. Veću znatiželju za čitanjem ostvarujem u srednjoj školi, recimo da je to period kada sam zavoleo da čitam. Sa pisanjem sam krenuo sa nekih 18 godina, kada se moje pisanje uglavnom baziralo na pisanju tekstova za nekadašnji bend čiji sam bio član (kao mc),gde je moja obaveza bila da napišem tekst za neku pesmu. Nakon razilaženja benda, moje pisanje je dostiglo novi nivo, i počeo sam da pišem samostalne tekstove, gde je to kasnije preraslo u ozbiljniju formu. Sada u zrelim godima moje pisanje dostiže novi oblik i izobličilo se u pisanje savremene poezije, naravno i pisanje romana. 11. Šta trenutno čitate? Uvek vršim rotaciju u čitanju. Čitam jedan strani roman, pa se prebacim na neku stručnu litaraturu (Ezoterija /light/samo odabrano, velik je asortiman) ili savremena psihologija ili filozofija, pa onda neki domaći roman, ponekad i neku duhovnu knjigu. Da budem iskren, trenutno čitam nešto domaće, totalno rasterećujuće. "Priči nikad kraj" (B92), Jelica Greganović i Gorica Nešević (Legenda) Nije namenjena samo za žene, i nije ljubavna sapunica. Dosta je alternativan roman. Ima već 15 godina kako je taj roman objavljen. 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? Za optimizam, motivaciju i bolje raspoloženje preporučujem nešto novije. (Savremena psihologija) *"Intelektom ispred svih"- HENRIK FEKSEVS (NOVO)* A od domaćih romana, Ivan Tokin - "Najnormalniji čovek na svetu" Milena Trbozić Garfild - "Umetnost je naš posao" Od stranih romana, Paolo Koeljo - "Dnevnik jednog čarobnjaka" Napoleon Hil - "Misli i obogati se" 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? Trenutno pišem zbirku savremene poezije, pesmama dodeljujem naslove čim se stvore, kad prikupim celokupnu zbirku tada će nastati potpuni naslov Zbirke poezije. Radim na pripremi novog romana, "Ventilaciono vreme", koji će biti totalni kontrast od prvobitnog "Dirigent za rejv", koji je namenjen više mladalačkoj publici (18+) i ljubiteljima elektronskog zvuka. 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? Stvaralačkim radom se bavim sad će već 25 godina. U to spada Multimedijalni Digital Art, Video Jockey (VJ- Video beam), Vizualizacija (Video for electronic sound). Slikanje i Crtanje. Ilustrovanje. (RADIO) COMEDY (Brza komedija, mc exy). Nada Kukolić, rođena 1966 g., u Novoj Gradiški. Objavila četiri stihozbirke - "Staklena perlica" (2017),"Tišine i poneki vrisak" (2019),"Purpurni stihovi" (2022) i "Apokrifi jedne žene (2024). Po zanimanju učitelj - saradnik u razrednoj nastavi, član UKS- a od 2022.g. Živi i radi u Beogradu.
Poezija Nade Kukolić na Poetum blogu: Septembar Prošlo je sada Džeparoš Svežina U nastavku čitajte intervju sa Nadom Kukolić: 1.Vaš omiljeni pesnik/pisac? Svakoj knjizi koju uzmem u ruke, pristupam s poštovanjem. Omiljeni pisci? Imam ih, naravno, više, sa godinama se menjaju i lična iskustva, i percepcija sveta oko nas, te tako i pristupa ka istim delima. Istakla bih 3 faze i tri pisca : kao mlađa, volela sam Balzaka, a posle sam se "zaljubila" u Lajoša Zilahija, ali je moj izbor bio, i ostao Dostojevski. Njemu sam "najvernija". 2.Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? Nisam sigurna koji je uticaj prevagnuo u mom pisanju, mislim da taj sud može dati neko ko je nešto čitao iz mog opusa. Jedino u šta sam sigurna, to je da "prepisujem" život onako kako ga ja vidim. 3. Koji „klasik“ i priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? Od priznatih pisaca nikada nisam volela Krležu, što ne znači da nije imao kvalitet, samo znači da se u meni nešto svađa sa njegovim rečima. A kao tinejdžerku izuzetno me je nervirao Šekspir. Gledajući iz ove perspektive sad, verujem samo da sam želela srećne krajeve, iako svesna da čitam tragedije. 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? Volela bih da se naša šira čitalačka publika upozna sa mladom francusko - iranskom spisateljicom Negar Đavadi. Izdala je debi roman "Dezorijentisana", koji govori o istoriji nasilja u rodnoj zemlji i bekstvu njene porodice u Pariz. 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? Uvek se rado vraćam Dostojevskom, i njegovom romanu "Zapisi iz podzemlja", jer koliko god da čitam, uvek mi se pojavi neka nova, psihološka spoznaja o običnom čoveku. 6. Koju knjigu niste uspeli da završite čitanje? Još uvek nisam završila "Razgovore sa Geteom", ali imam u planu. Nešto me sa tom knjigom baš koči. 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? Nikada nisam razmišljala o tome, pišem jednostavno i u dahu, kad pišem. Ponekad mi to donese olakšanje, a ponekad produbi težinu emocije koja me u tom momentu navede na pisanje. Ali znam da mi je veoma potreban takav izraz. Ne znam zašto, samo znam mi je potrebno. 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? Inspiracija mi dolazi, naizgled niotkuda. No kad pročitam napisano, shvatim da su mi oči stalno širom otvorene i da imam prokleto dobar sluh. Dakle, slušam, posmatram, čitam, a naša okolina, ako joj dopustite, duboko uranja u vašu dušu, i jednostavno mora katkad da "višak" koji osećate i obradite mislima, izađe pretočen u reči. 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? Volela bih da sam napisala "Malog princa". Do dana današnjeg, ta knjiga je za mene "Biblija ljubavi", čista Namaste. 10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? Vrlo rano sam shvatila da volim čitati, još u nižim razredima OŠ, pisanje je bilo nekako logična posledica te ljubavi. 11. Šta trenutno čitate? Trenutno čitam knjigu "Istočne civilizacije", autora Vil Djuranta. 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? Preporučila bih vam da pročitate roman "Tetovaža" od autora Pana Bujukasa. Roman je dinamična i pitka mešavina magijskog realizma i stvarnih zbivanja. A pored svih vaših istraživanja, i rada, treba i malo opuštenih štiva, zar ne. 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? Trenutno ne pripremam knjigu, a pišem uvek. 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? Ne bavim se nikakvom drugom umetnošću, ali uživam u plesu tango koraka, muzici i slikarskom stvaralaštvu. Volim impresionizam kao umetnički izraz. Turković Nikola, rođen 16. jula 2004. godine u Banjoj Luci. Osnovnu školu „Desanka Maksimović“ završio u Trnu, mjestu u sklopu opštine Laktaši. Srednju JU „Tehnička škola“ pohađao i završio u Banjoj Luci. Trenutno student Filološkog fakulteta Univerizeta u Banjoj Luci na odsjeku za engleski jezik i književnost. Živi i stvara u Trnu.
Poezija Nikole Turkovića na Poetumu: Plavi ćilim moje mame Izvini, stvarno mi je žao Naslov je glasio: "Teška saobraćajna nesreća na ulazu u Prijedor" Sa Nikolom smo uradili intervju za Poetum koji je u nastavku: 1.Vaš omiljeni pesnik/pisac? Definitivno Jesenjin 2.Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? Nekoliko pjesnika/kantautora, recimo Majakovski, Jesenjin, Arsen Dedić, Miladin Šobić, Balašević, Mika Antić itd. 3. Koji „klasik“ i priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? Slabo koji „klasik“ prije našeg vijeka mi se nije dopao ali nova era ima pregršt pisaca i pjesnika koji mi se ne dopadaju većinski zbog stila. 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? B. Travens kao zaboravljeni klasik, Dejvid Morel koji piše ne-kliše američki triler i akciju. 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? Bilo koje izdavaštvo i zbirka pjesama Sergeja Jesenjina 6. Koju knjigu niste uspeli da završite čitanje? Miris Oskoruša, Dušan Đurović – pomalo i dosadna soc-realistička knjiga 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? Prije svega pisanje mi prestavlja jedan ventil jedan filter mojih emocija složena slika emocija o nečemu ili nekome 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? Sve i svako, neko više neko manje 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? Makar nacrt „Une“ Mome Kapora 10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? Kad sam bio sasvim maleni dječec 11. Šta trenutno čitate? Izabrane pjesme Tina Ujevića 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? „Zapisi iz mrtvog doma“, da se svi pripremimo za hladnije dane uz jednu hladnu knjigu. 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? Pišem barem stih dnevno i sastavljam sve to u jednu zbirku pjesama koja će možda nekada ugledati svjetlost dana 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? I ne baš Marija Knežević. Rođena je 1963. godine u Beogradu. Diplomirala je na grupi za Opštu književnost i teoriju književnosti, Filološkog fakulteta u Beogradu i magistrirala Komparativnu književnost na Mičigen univerzitetu (Michigan State University) gde je i predavala kreativno pisanje u periodu 1996-2000. Između ostalih poslova, radila je i kao novinar u Radio Beogradu. Član je Srpskog književnog društva. Ima status samostalnog umetnika. Njene pesme, eseji, priče, prikazi i prevodi mogu se naći u gotovo svim domaćim i mnogim inostranim listovima i časopisima za književnost, kao i u velikom broju domaćih i stranih antologija.
Pesme Marije Knežević na Poetumu: Carstvo znakova Dok još postoje polja suncokreta Egzil Jedriličar Kratak rez Sa Marijom smo uradili intervju koji možete čitati u nastavku: 1.Vaš omiljeni pesnik/pisac? Velika je to porodica. U različitim periodima života pojedini njeni članovi nam znače više od drugih, što ima veze samo sa našim razvijanjem, ne i sa njihovom vrednošću. Sećam se da su na zidu moje sobe u roditeljskom stanu dugo stajale uramljene crno-bele fotografije Cvetajeve i Eliota. 2.Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? Nikada neću umeti da odgovorim na ovo pitanje. Nesumnjivo oni autori – ne samo u književnosti, već i na filmu itd. – koji imaju smisao za humor i svest o važnosti istog. 3. Koji „klasik“ i priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? To je samo stvar ličnog temperamenta, kada su realni klasici u pitanju. Recimo, mene zamaraju pisci ortodoksnog realizma. Što se precenjenosti tiče, to se dešava na domaćoj sceni i deo je jedne šire i opasnije pojave – poremećaja sistema vrednosti. 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? Naš narod u stvari i nikako svojom krivicom nema pojma ko su njegovi veliki pesnici, pa ni prozni pisci. S vremena na vreme dobijem želju da napravim eksperiment – postavim ovo pitanje koje ste Vi postavili meni ljudima iz svog okruženja koji su pasionirani čitači i imaju izgrađene kriterijume. I obavezno se desi da nisu nikad čuli za na primer ,,neku'' Mirjanu Pavlović – našeg vodećeg proznog pisca, ili pak ,,neku'' Mirjanu Božin – našu antologijsku pesnikinju. Deprimirajući je broj ovakvih primera. 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? Mnogima. Nabrajanja su nepouzdana, tako da Borhes, Markes, Arundati Roj, Dis, Šimborska, Neruda... 6. Koju knjigu niste uspeli da završite čitanje? Mnoge knjige koje dobijaju prestižne domaće nagrade u poslednjih 30 godina. 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? Poziv. Značajno je onoliko koliko je poziv svakome ko ga ima značajan. 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? Posmatrač sam. Smatram da je stvarnost, ukoliko je dobro vidimo, nešto najfantastičnije. Nikada nisam imala potrebu da izmišljam. Pri tom ne mislim na fabulizaciju, transpoziciju – to su književne tehnike. Mislim na fantastiku radi nje same, na one stvaraoce kojima je postojanje po sebi dosadno. 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? Nekoliko knjiga koje želim da napišem a već dugo nemam uslova za to. Ne može se stvarati u bilo kom obliku ropstva. Paradoksalno, može u zatvorskoj ćeliji kao što su nas uverili Servantes, Dostojevski i mnogi drugi. To je čista situacija, da se tako izrazim – definisana. Nevidljive kaznionice su najgore. 10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? Bližim se 62. rođendanu. Pamtim okom kamere, pamtim filmski, imala sam 2 godine kada sam upamtila prvi kadar. Dugo nisam volela školu niti išta što me je odvlačilo od igre, ulice, društva, životinja i dvorišta u koja smo upadali mi, horda dece sa Voždovca. Čitanje je postalo moja strast tek kada sam doživela prvu knjigu koja je bila doživljaj, nešto što je bilo ravno ili je nadjačalo moje dotadašnje štivo stvarnosti. Što se pisanja tiče, sećam se da su mi prvu pesmu objavile Pesničke novine, tačnije Brana Petrović, kada sam imala 17 godina i isto toliko pesama – samo 17. 11. Šta trenutno čitate? Poeziju Sonje Šljivić i nije važno koji put ,,Orlando,'' Virdžinije Vulf. To je, eto, knjiga koja me navodi da joj se vratim u proseku svakih 15 godina, da je dočitam. 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? Mnogo toga. Ako niste čitali, potražite antologiju priča ženskih pripovedača ,,Ženski kontinent'' koju je priredila naša velika i nažalost već nekoliko godina pokojna književnica Ljiljana Đurđić. Između ostalog i zbog toga što ćete se neminovno iznenaditi vrednovanjem, tačnije, na kom nivou je bila objavljivana književnost pre samo 20, 30 godina, šta sve prolazi pa bude i nagrađeno danas. 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? Nedavno je kraljevačka Povelja objavila moju najnoviju knjigu poezije Meta. Piše se u mislima, a ja sam od onih koji u odnosu na to koliko misle i sanjaju retko zapisujem. Nisam ,,notarski tip.'' 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? Fotografijom, strogo kao hobijem. Zapevam povremeno, desilo se da sam iz čistog zezanja i naplatila pevanje nekoliko puta☺) Anastasija Tar, rodjena sam 02. jula 2003. godine.
Dolazim iz sela pored Novog Sada. Završila sam srednju medicinsku školu u Novom Sadu. Nisam se pronašla u medicini, pa trenutno radim u kuhinji. Pored toga, pišem poeziju celoga života. Planiram da objavim zbirku pesma pod nazivom “Ogledalo”, gde se odraz i istina sreću medju rečima. Pišem da bih videla sebe jasnije i ponudila to ogledalo drugima. Moja poezija nije uvek nežna, ona boli i leči one koji su spremni pogledati. Verujem da se čovek najdublje izražava kad ne pokušava da bude voljen, već kad voli i bira da bude stvaran. Pisanje za mene nije terapija, to je moj poziv. Ono što napišem, živim. Ono što ne napišem, živi u meni, i biće ispisano. Poezija Anastasije Tar na Poetumu: Sunce sa severa Sami ste krivi Ja se ne plašim Tamo gde je more bilo mirno Sa Anastasijom smo uradili intervju koji možete čitati u nastavku: 1. Vaš omiljeni pesnik/pisac? Moje se pisanje vodi istinom. Zato sam tu da se i ja vodim istom. Ne mogu izdvojiti omiljenog pisca, jer ja ne čitam. Svaki put kada bih pokušala, moja duša ne osluškuje tuđe reči, već moli za stvaranjem mojih. 2. Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? Život. Nisam učila da pišem, ja sam morala da naučim da preživim. A reči su mi bile jedino oružje koje nije ostavljalo krv, već prostor. Prostor da dišem. Da kažem ono što se kazati nije moglo. 3. Koji 'klasik' i priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? Iako ne čitam, smatram da ne postoji pisac koji je precenjen. Neke reči nisu za svakoga, ali ako se makar piscu samome svetlo prelamalo preko papira, on je za sebe samoga pobedio. 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? Svi oni koji su pisali o svetlosti iz mraka, a nailazili samo na senke. Oni koji su disali kroz reči, ali od njih nisu pravili predstavu. 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? Vraćam se sebi. Ne iz arogancije, već jer sam ostavljala lekcije na papiru, na koje nekada moram da se osvrnem, da bih naučila do kraja ono što je moja svest prepoznala. 6. Koju knjigu niste uspeli da završite čitanje? Svaku. Ne jer su loše, već jer moja duša prepozna srodnost, i ne želi učiti dalje, dok svoje znanje ne ispiše do poslednje reči što se u njoj guši. 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? Pisanje je moj jezik. Moje ogledalo. Znači mi tačno toliko, da kada ne bih pisala, sa svim zdravim glasnim žicama, ostala bih nema. 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? Tišina između događaja koje nisam tražila i osećanja koja nisu mogla nigde osim na papir. Buka između glasova koji zuje u prostoru, a ne govore iz ljubavi. 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? Nijednu. Svaka knjiga je krv onoga ko ju je napisao. Nikada ne bih tuđe ime zaključala, da bi moje živelo. Ako naučeno nije iz moje samosvesti došlo, poštovaću svest koja je pomilovala moju. 10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? Kad sam nekada davno, među pismenim zadacima, pustila reči da me vode. Pročitala ih na kraju, i pomislila – zar se sve ovo u tebi kuvalo? 11. Šta trenutno čitate? Trenutno čitam sebe. Svaki dan, i svaki prethodni. Koliko god strana okrenula, reči se ispisuju. Mislim da će se ta knjiga završiti, tek kada i meni samoj dođe kraj. 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? Čitajte ono što vas razdvaja da astralno sednete pored sebe. I pomislite, da život nije samo tamo gde vam telo diše. 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? Pišem zbirku pesama. Stavljam ogledalo ispred onih koji nisu uspeli da vide odraz. Knjiga neće biti lepa, biće istinita. A možda baš zbog toga, lepa. 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? Ponekad crtam. Nekad i dišem kao umetnost. Volim da gledam život kao platno, i da ga grebem dok ne vidim šta se krije ispod boje. Tamara Vasić rođena je 20.4.1996. godine u Beogradu. Završila je Dvanaestu beogradsku gimnaziju, kao i nižu muzičku školu „Petar Konjović“, odsek solo-pevanje.
Student je Filološkog fakulteta u Beogradu, smer Srpska književnost i jezik sa komparatistikom. Ima dve objavljene knjige: „Susret“ u izdavačkoj kući Nova poetika i „Živa u meni“ u izdavačkoj kući Besani. Na sajtu „Poezija suštine“ ima objavljeno nekoliko njenih pesama. Tamarine pesme na Poetumu: Nema te San Osmeh Suncokret Sa Tamarom Vasić smo uradili intervju koji možete čitati u nastavku: 1.Vaš omiljeni pesnik/pisac? Omiljeni pesnik od naših Vasko Popa i Jovan Dučić, a od stranih Bodler. Što se tiče naših pisaca od njih volim Andrića i Selimovića, a od stranih Dostojevskog i Flobera. 2.Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? Definitivno bi to bio Vasko Popa. 3. Koji „klasik“ i priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? Pa ako bih morala da navedem delo i pisca koji mi se ne dopada to bi bilo „U traganju za izgubljenim vremenom“ Prust. 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? Pa možda Duško Trifunović, ne bih rekla da je nepoznat više potcenjen ali nekako bi bilo lepo kada bi bio poznatiji široj javnosti, takođe bih možda dodala i Matoša ali njega više što se tiče proznih dela. 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? Rado se vraćam knjizi „Kora“ od Vaska Pope ako govorimo o poeziji, a što se tiče proze tu se rado vraćam knjizi „Zločin i kazna“ od Dostojevskog. 6. Koju knjigu niste uspeli da završite čitanje? Knjiga koju nisam uspela da završim je Uliks. 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? Pisanje je za mene oslobođenje u svakom smislu te reči. Ono izražava mene, definiše i čini da stvaram jedan kreativan svet i da ga podelim sa drugima. 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? Svašta može da me ispiriše, ali najčešće su to ljudi u mojoj okolini i neki događaji koji su bili dovoljno jaki da na mene ostave utisak bio on pozitivan ili ne. 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? To je baš dobro pitanje pa možda bih volela da sam napisala „Tražim pomilovanje“ od Desanke Maksimović. 10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? Već kao mala sam pokazivala veliko interesovanje za čitanje. Negde u petom razredu sam pokazala i talenat za pisanje kada sam učestvovala na takmičenju i osvojila nagradu. 11. Šta trenutno čitate? Trenutno čitam „Žena koja zaustavlja satove“ koju je napisao Kornelije Kvas. 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? Pa uvek bih preporučila za čitanje možda od Dučića „Blago cara Radovana“ zaista jedno vrlo kvalitetno delo. 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? Skoro sam objavila knjigu pod nazivom „Živa u meni“ tako da trenutno ne planiram da objavljujem ništa, a što se pisanja tiče to je uvek prisutno jer drugačije ne može. 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? Osim pisanja bavim se i pevanjem. Jovana Ćuić Stjepanović je rođena 1979. godine u Doboju. Diplomirala je Dizajn proizvoda od kože na Politehnici u Beogradu. Radila jedno vrijeme u svijetu dizajna, kasnije više godina kao fotograf. Rodila svoje prvo blago 2012, drugo 2016. i uspješno mamuje do današnjih dana. Uporedo se bavi kreativnim radom, pisanjem i crtanjem. Jovanina poezija na Poetumu: Lazomen i super Pajo Šareni mrav Hvala ti, Bože! Sa Jovanom Ćuić Stjepanović smo uradili naš standardan intervju za Poetum koji možete čitati u nastavku: 1.Vaš omiljeni pesnik/pisac? Branko Ćopić i Domagoj Nikolić 2.Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? Branko Ćopić 3. Koji „klasik“ i priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? Bukovski 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? Sanja Radulović i Tanja Spasojević 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? Branko Ćopić 6. Koju knjigu niste uspeli da završite čitanje? Sve knjige koje sam birala da pročitam su moje blago. 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? Pisanjem memorišem sve što sto mi prođe kroz glavu. Imam želju da to ostane zapisano za neke buduće generacije koje će to razumjeti, voljeti i cijeniti. 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? Moja inspiracija su djeca sa svojom beskrajnom radošću, maštom, iskrenošću. Uz djecu moj veliki izvor inspiracije je majka priroda i sva čuda Božijeg stvaranja koja nas okružuju, ljepota življenja, radost postojanja, sunce, biljke, životinje... sva Božija kreacija kojoj ne mogu prestati da se divim. 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? „Ilirija sveta zemlja”, „U potrazi za divovima” od cijenjenog gospodina Domagoja Nikolića. Spisak je veoma dug. Ne mogu da izostavim pjesme Šime Ešića „Čuvaj mamu da ti duže traje”, Dragana Lukića „Učitelju vrati mi klikere.” Spisak takvih pjesama je, takođe, veoma dug. To su moje ljubavi koje čuvam u srcu. 10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? Bila sam najmlađi član biblioteke u Maglaju. Imala sam, možda, tri godine. Podizala sam knjige i slikovnice koje su imale što više ilustracija. Nisam znala čitati, pa sam dosađivala mami, tati i sestri da me nauče slova, da bih mogla čitati šta piše u knjigama. Kad sam naučila čitati, mojoj radosti nije bilo kraja. Slikovnice i knjige su bile moj svijet u koji sam putovala svaki dan, kad god sam imala priliku. To nisu bile samo knjige, ja sam putovala i živjela kroz sve te priče. Čitala sam knjige po nekoliko puta. Neke sam znala i napamet. Kako sam odrastala na red su dolazile enciklopedije „Misterije svijeta” , to je tek bio svijet pun čuda koji je otvorio vrata mojoj radoznalosti. Imala sam hiljade pitanja na koja sam morala naći odgovore. Ta potraga za svim tim odgovorima traje i danas. 11. Šta trenutno čitate? Trenutno čitam Milana Stevančevića „Tajne sunčevog vjetra”, „Bagavad Gitu”... Ima desatak knjiga koje uporedo čitam. 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? Preporučujem sve četiri knjige Domagoja Nikolića „Ilirija sveta zemlja”, „Metafizika geopolitike”, „Tamo gdje se sakupljaju orlovi” i „U potrazi za divovima.” Te knjige nas uče ko zaista jesmo, na kakvim prostorima, koji su prebogati istorijom, živimo, da smo, mi ovdje, svi jedan narod koji je pristao na podjele. To su knjige koje nam otvaraju oči i pomažu da vidimo istinu koja se vijekovima skriva od nas i ukazuju nam ko zaista jesmo. 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? Trenutno spremam ilustracije za svoje slikovnice i nadam se da će ih djeca voljeti i uživati u njima kao što sam ja u svojim omiljenim knjigama i slikovnicama kad sam bila dijete. 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? Crtam. Pravim torte s određenom temom, ne za novac, već isključivo za radost, oduševljenje i sreću onih kojima je namjenjena. Bavim se raznim kreativnim stvarima: kreiranje, šivenje... Da dan samo može da traje više od 24 časa.  Marija Granžan rodjena je 4.7.1971. godine u Beogradu gde je zavrsila Osnovnu i Srednju Medicinsku školu sa odličnim uspehom. Po zanimanju je fizioterapeut, ona je i autor i voditelj podkasta Marijina raspričaonica. Marija je autor knjige priča Pogled na sve(t). Pisala je i za nekoliko časopisa i portala. Marija voli slikanje i crtanje, uspešno se bavila time, a u mladosti se bavila i kreiranjem odeće. Nažalost, zbog oslabljenog vida više ne crta. Njen talenat i ljubav prema psihologiji, danas kroz savete ljudima koji prolaze kroz probleme sa vidom pomoć su i podrška. Ona je supruga, majka i svekrva. Živi i radi u Beogradu.
Priča iz knjige "Pogled na sve(t)" Marije Granžan: Put Sa Marijom Granžan smo uradili intervju za naš Poetum koji možete čitati u nastavku: 1.Vaš omiljeni pesnik/pisac? - Mika Antić jer fenomenalno slika rečima. Mirjana Bobić Mojsilović koja ume da urami sličice Beograda i ljudske sudbine u fantastične priče. 2.Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? - Moj razredni, profesor srpskog jezika u srednjoj Medicinskoj školi jer je znao da usmeri, ukaže, ohrabri. 3. Koji „klasik“ i priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? - To je pitanje na koje je teško odgovoriti, jer kada iza sebe imate tek jednu knjigu nezahvalno je tako nešto reći o nekom ko je veći od vas. 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? - Nedeljko Popadić. Njegove pesme su podjednako zanimljive deci, ali i odraslima. 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? - Meši Selimoviću, Gordani Kuić, Dušku Radoviću... 6. Koju knjigu niste uspeli da završite čitanje? - Faust od Getea. 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? - Ja pišem uz vetar, niz vetar i kao vetar u ledja, pa ko kako vidi i kome se kako svidi. Jednostavno skupim slova i prospem reči. Prosipam ih iz sebe ili sebe prosipam kroz njih... 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? - Sve(t) oko mene. Sve ono što mi privuče pogled, pažnju, sećanje... Neka životna situacija moja ili bilo čija. 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? - Mali princ. 10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? - Još u ranim razredima Osnovne škole kada su počele da stižu razne pohvale i nagrade. 11. Šta trenutno čitate? - Vladiku Nikolaja Velimirovića. 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? - Udjite u knjižaru, bacite pogled na žanrove, pisce i odaberete nekoliko knjiga, pa tako što češće. 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? - Da, ja uvek pišem. 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? - Više ne, mada sam do trenutka gubitka vida crtala i slikala. Saša Granžan rodjen je 20.10. 1964. godine u Nišu. Veći deo ranog detinjstva provodi u kući sa dvorištem, svojih bake i dede u čijem se svakom kutku osećala ljubav. Zbog problema pogoršanja vida, usled pogrešno postavljene dijagnoze, život nastavlja u Beogradu gde završava Osnovnu i Srednju medicinsku školu. Radi kao fizioterapeut, prvo u nekoliko salona lepote, pa na Institutu za reumatologiju. Sa osamnaest godina, posle niza neuspešnih operacija u zemlji i inostranstvu, ostaje bez vida. U tom periodu života, kad se sve menja i uči ponovo, ali na nov, drugačiji način, ne posustaje, već boje zamenjuje muzikom. Pridružuje se grupi BIIS, kao gitarista, sa kojom uspešno nastupa širom stare Jugoslavije. Zatim prelazi u carstvo reči. Prvi napisan roman, greškom prilikom selidbe, završava u smeću. Piše kratke priče, a onda i roman Beograd: Poslednja opcija. U srećnom je braku sa Marijom. Ponosan je otac sina Marka koji, uz svoje zanimanje frizera, nastavlja očev i svoj hobi bavljenja muzikom.
Poglavlje iz romana "Beograd: poslednja opcija" Saše Granžana Brat Sa Sašom smo uradili intervju za Poetum koji možete čitazi u nastavku: 1.Vaš omiljeni pesnik/pisac? - Robert Ladlam, Dejvid Morel, Momo Kapor, Perl Bak. 2.Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? - Robet Ladlam i Dejvid Morel. 3. Koji „klasik“ i priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? - Miroslav Krleža. 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? - Duško Trifunović. Hiljade su pevale „Ima neka tajna veza“, „Glavo luda“, „Život je maskenbal“, a da nisu znali ko je autor... 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? - Dušku Radoviću i Miki Antiću. 6. Koju knjigu niste uspeli da završite čitanje? - Gospoda Glembajevi. 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? - Značajan deo života. Svet u koji se sklonim od svega danas oko nas. 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? - Rad tajnih službi, stvarčice koje su tu negde ispod površine u mraku, ali nikad na svetlu dana. 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? - Andjeli i demoni. 10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? - U osnovnoj školi. Onaj period kada se izlazi iz čitanja knjiga Aleksandra Dime, Karla Maja... 11. Šta trenutno čitate? - Senka vetra, Karlos Ruiz Zafon 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? - Teško je nekome preporučiti knjigu. Morate prvo poznavati čoveka. Ali evo nešto od Dena Brauna. 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? - Pripremam, ali to je tajna. 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? - Nekada sam se bavio crtanjem, vajanjem, najviše muzikom u kojoj sam i danas pomalo ostao... Darko Habazin, Rođen 1964. u Beogradu, kada je Bog bio skriven a hodao je pešice. Diplomirani etnolog sveta po profesiji bibliotekar. Urednik za poeziju Beogradskog kruga kredom (BKK), urednik i moderator književnih programa ŠPARTANJA u biblioteci "FIlip Višnjić, novinar i reporter po potrebi, član žirija i recenzent. Objavio do sada trinaest knjiga. Prevladava poezija. Uredio je i kopriredio haiku zbirku FB grupe Japanska i lirska poezija Zbirka UKRTI pred izlaženjem njegovo je petnaesto ukoričenje. I dalje živi na obodu grada.
Poezija Darka Habazina na Poetumu: *** Baladarije Uron Čuvarka Formule Bezvolje Sa Darkom smo uradili intervju koji možete čitati u nastavku: 1.Vaš omiljeni pesnik/pisac? Moji omiljeni pesnici su Rajko Lukač i Božidar Vasiljević jer preferiram sumorni optimizam I autoironiju. Samo kad je reč o piscima izdvajam Gabrijel Garsiju Markesa. Kao etnologa njegov magijski realizam me je opčinjavao decenijama. Takve književne dobačaje s dušom retko ko može da nadmaši. 2.Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? Nadahnjivao sam se stihovima Branka Miljkovića, Momčila Nastasijevića, Kodera, pokatkad i Pope. Otud potiče i sklonost ka novoreku (neologizmima) 3. Koji „klasik“ i priznati pesnik/pisac vam se ne dopada ili je precenjen? Ne dopadaju mi se mnogi. Precenjenost je rak rana svakog društvenog sistema. Ipak izdvajam: Matiju Bećkovića i Ljubivoja Ršumovića. 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? Mnogo je više potcenjenih pesnika nego onih koji su na liniji. Za života je prilično potcenjivan Dragomir Đorđević, sjajni pesnik za decu. Ta nepravda se tek sada ispravlja. 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? Neka to bude roman "Duže od veka traje dan" Čingiza Ajtmatova. Kirgiz je i u knjizi imao viziju da će se Kirgistan kad tad otrgnuti iz čeličnog sovjetskog zagrljaja. 6. Koju knjigu niste uspeli da završite čitanje? Na ovo pitanje odgovor započinjem s dve reči - na mnogo. Pomenuo bih Pavićeve knjige kao i sve one koje ostavljaju prostora da ih čitaoci po svom nahođenj više ili manje smisleno dovršavaju. Zemaljski sam tip - praštajte. 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? Pisanje je način života. Nekada se i takmičim sa samim sobom. Uvek mislim da pesma može biti bolja. Najposle radi se i o suvišku slobodnog vremena. Trošim ga na šah, gledanje filmova i književna dešavanja. 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? Uglavnom to budu zapisi trenutnih osećaja koju kuljaju na papir. Najmanje je egzaltacije. Kad je čovek u plavoj fazi i kad je raspoloženiji po svim parametrima, rekao bih da tada potreba za pisanjem opada. Moguće je da se proces nastajanja romana više oslanja na dobre životne periode. 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? "Ime ruže" Umberta Eka, metaforu sveta kao globalne biblioteke kao i metaforu svih tajni i svih spaljenih riznica znanja. I "Papilon" - Anri Šarjera, istinitu priču o lukavosti, volji i istrajnosti. 10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? Kad god bih dobio neku peticu od drugog razreda osnovne škole roditelji su me nagrađivali kupovinom knjige. Prvo su to bile bajke. Veoma sam brzo prešao i na stripove, i dan danas im se rado vraćam. Prvo sam počeo da u sveske zapisujem filmske anotacije. Primerak romana u rukopisu o mom životu iz rane mladosti, srećom, isto je negde zaturen. U kratkim formama decenijama se već osećam najkomotnije. 11. Šta trenutno čitate? Trenutno čitam knjigu priča "Šef željezničke stanice" japanskog pisca Asada Đira i kao tradicionalista uživam u pričama o sporom poslednjem vozu. 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? Preporučujem debi roman - novelu "Balet gubavaca" Lenarda Koena koji ispituje unutrašnje demone njegovog karaktera koji se mogu poistovetiti i sa njim samim. 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? Na jesen ću početi da pripremam rečnik novokovanica. Nadam se da ću ih sakupiti oko 2000. Sve se već nalaze u mojim prethodno objavljenim knjigama i napisanim recenzijama. Svaki neologizam biće dodatno pojašnjen. Ovaj testamentarni projekat biće na polzu generacijama spisateljima /spisateljicama, pesnicima/ pesnikinjama kao i naraštajima koji tek dolaze. 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? Volim sedmu umetnost - film. Sve ređe sam u prilici da statiram, epizodiram i vodim stanište. Istine radi poslednjih desetak godina, uprkos urednim pozivima, dosta sam toga propustio, a počeo sam još davne 1985. Katarina Savkov, rođena, radi, raduje se i najčešće živi u Novom Sadu.
Pesme Katarine Savkov na Poetumu: Horoskopija Nije bilo dovljno da pogledam, morala sam da uključim brisače Nebo me zapljuskuje sa svih strana f/x ubistvo tr(i)kom Sinestezija Malodušnost je manjak duše Sa Katarinom smo uradili naš standardan intervju i dobili Katarinine nestandardne odgovore: 1. Vaš omiljeni pesnik/pisac? Mnoštvo. Spisak neprestano raste. I menja se. Ne pristajem da mi srce i um po tom pitanju budu ustrojeni ko igra ’muzičkih stolica’, gde je u svakom krugu jedna stolica manje, pa kad muzika prestane neki igrač (čitaj: pisac) ostane bez mesta. Neprestano dodajem nove stolice. A ni muzika ne prestaje. 2. Ko je uticao najviše na vaš način pisanja? Dnevnik. Vodim ga, a i on mene, od VIII razreda osnovne škole. Dnevne beleške su bile i ostale moj omiljeni poligon za sve ’stilske vežbe’. 3. Koji „klasik“ i priznati pesnik / pisac vam se ne dopada ili je precenjen? Odustajem od štiva koje mi se ne dopada i pre nego što mu zapravo ’dam šansu’, tako da nemam osnova za procenu ko je među klasicima precenjen. A nisam ni kompetentna. Uz to, moguće je da se samo nismo sreli u pravo vreme, pišćevo ili moje. 4. Koji pesnik/pisac je potcenjen ili nepoznat iako bi po vama trebalo da bude poznat široj javnosti? Kurt Vonegat. Daglas Kopland. 5. Kojoj knjizi i pesniku/piscu se uvek rado vraćate i čitate iznova? Autostoperski vodič kroz galaksiju - Daglas Adams. 6. Koju knjigu niste uspeli da završite čitanje? „Intermeco“ Sali Runi. Njeni prethodni romani su mi se dopali, ali sa ovim nikako nisam ’kliknula’. 7. Šta vama predstavlja pisanje i koliko vam je značajno? Pisanje mi je glavni kanal artikulacije, hvatanje koordinata za kretanje kroz dan, reprodukcija važnih iskustava rečima. Stoga, neprocenjivo je značajno. I nema nikakve veze sa recepcijom. Pišem zbog sebe. Ako to u ishodištu datakne još nekoga, dobrodošli je bonus, ali ni na koji način ne utiče na potrebu da se izražavam kroz tekst. 8. Koji ljudi, događaji ili osećanja vas najviše inspirišu da pišete? Moj život, svakodnevica, paradoksi u običnom toku, paralele, proporcije, koreni, naličja, maske, radost, regeneracija... 9. Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali? Upravo je pišem. 10. Kad ste shvatili da volite da čitate i pišete? Čim sam naučila. 11. Šta trenutno čitate? Roman „Plavooki“, Džoane Haris. 12. Šta biste meni preporučili da čitam i zašto? „Brod za Isu“ Roberta Perišića, zato što je mene osvojio pričom, humanošću, istinom, dobrotom, idejama... O utiscima sam detaljnije pisala 8. maja ove godine na svom Instagram profilu posvećenom knjigama - ’advo_katica_za_knjige’, 13. Da li trenutno pišete ili pripremate novu knjigu? Uvek pišem i nikad ne pripremam novu knjigu. Ne zanima me objavljivanje, osim u ravni ličnih zapisa i komunikacije sa prijateljima/poznanicima na društvenim mrežama. Blog je bio moj omiljeni format i da je bilo sreće i dalje bih uživala na „Alani u zemlji klikera“. No, portal ’mojblog.rs’ je umro, a izvesna Barbara Novaković na račun zapisa pokradenih sa mog i još nekoliko blogova je 2014. godine osvojila nagradu Matice srpske za prvu knjigu. Otad se potpisujem ispod svojih tekstova. Ne toliko da bih na njih stavila lični pečat, koliko da neko drugi to ne uradi i time uskrnavi moje iskustvo. Zbog plagijata sam se osećala kao da mi je kuća zagađena. Zgađeno. 14. Da li se bavite i nekom drugom umetnošću osim pisanja? Fotografija, kolaž, sasvim amaterski i sasvim srećno. |
Poetum.Imamo set od 13, 14 pitanja na koja autori odgovaraju, a kroz odgovore ih možemo više upoznati i doživeti ih kao ljude, ne samo kao pisce. Archives
December 2025
Categories |
RSS Feed